Crvena, smeđe crvenkasta ili čak ružičasta boja u bilo kojoj formii i materiji koja dolazi iz našeg organizma često je razlog zabrinutosti i panike.
To nije nikakvo čudo, budući da je prva asocijacija na crvenu boju prisustvo krvi. To se posebno odnosi na mokraću i fekalije, odnosno stolicu; kada je stolica crvene boje ili crvenkasti trag ostaje nakon obavljanja nužde i brisanja, većina ljudi se uplaši.
Veći razlog za strah i brigu je dijareja crvene boje, koja ima crvenkaste tragove ili je u potpunosti u tečnoj formi, takođe crvene boje. Krv može da bude prilično očigledan razlog za takvu pojavu, ali to nije objašnjenje u svakoj situaciji. Zato se savetuje da se stanje analizira, kako bi se eliminisali drugi uzroci.
Ukoliko dođe do takve pojave, svakako bi trebalo ispitati o čemu se radi, uključiti eventualno prisustvo drugih simptoma, utvrditi šta može da uzrokuje crvenu stolicu i otkloniti sumnje na neki ozbiljan zdravstveni problem ili, ukoliko situacija zahteva lečenje, pokrenuti adekvatan tretman na vreme.
Postoji više razloga zbog kojih stolica može biti obojena u crveno i to ne mora uvek da bude krv. U nastavku razgovaramo o mogućim razlozima.
Šta stolici daje boju?
Pre nego što objasnimo zašto može da dođe do pojave crvene boje u fekalijama, važno je da objasnimo zbog čega je ona smeđkaste boje i šta joj daje nijanse od oker do braon.
Stolica ili feces, to jest materijal koji se kroz telo kreće putem creva kako bi se izbacio iz tela, zato što je nepotreban, sastoji se od vode, otpadnih materija, nesvarene hrane, žuči, enzima za varenje, šlajma i bakterija. Deo boje nastaje zbog bilirubina, bioprodukta koji se skuplja u žučnoj kesi.
- Bilirubin je žuti pigment koji nastaje od komponenata crvenih krvnih zrnaca koje odumiru ili se razlažu unutar tela. Bilirubin se stvara u jetri i putem žuči prolazi kroz telo u žučnu kesu. Na kraju se žuč izlučuje u malo crevo, u okviru procesa varenja hrane;
- Deo bilirubina iz žuči se pretvara u sterkobilin, uz pomoć bakterija digestivnog sistema. Upravo sterkobilin daje stolici karakterističnu svetlu do tamno smeđu boju;
Ipak, postoje i druge komponente koje igraju ulogu u bojenju fekalija. Krv u stolici, koja zaista daje crvenu boju, nije neuobičajen razlog, ali je u najvećem broju slučajeva prisustvo krvi mikroskopsko i u tom smislu nedovoljno da vidljivo oboji stolicu.
Postoje drugi mogući faktori koji stolici daju crvenu boju. Fenomen crvene stolice može da nastane od hrane koju konzumirano, a u ozbiljnim slučajevima krvarenje takođe može da bude uzrok.
UZROCI CRVENE STOLICE
Krv može dati crvenu boju stolici, ali nije uvek nužno uzrok. Pre nego što posumnjate na prisustvo krvi, važno je isključiti druge moguće uzročnike.
Ukoliko nemate neke druge simptome, poput bolova, dijareje ili nekih drugih tegoba, moguće je da su glavni ‘krivci’ za pojavu crvene stolice neka hrana ili pića koja konzumirate.
Crvena hrana i napici
Namirnice i tečnosti koje konzumiramo prvo su što treba isključiti kao moguće uzročnike ukoliko primetite da vaša stolica poprima crvenu boju ili ima crvenkaste tragove. Hrana može da sadrži prirodne pigmente ili veštačke preparate za bojenje; oni se nekada teško razlažu u gastrointenstinalnom traktu.
Usled težeg razlaganja takvih suptsanci može da se desi da one prođu kroz sistem za varenje u celosti ili ne sasvim razbijene i tako oboje stolicu u crveno. Pojedine namirnice, hrana i pića, mogu da predstavljaju najverovatnije uzročnike za ovu pojavu.
- Od cvekle – Do pojave crvene stolice često dolazi od cvekle. Ukoliko konzumirate puno ovog povrća, vrlo je moguće da stolica poprimi crvenkastu boju;
- Od brusnica – Brusnice su takođe karakteristične po sadržaju pigmenta koji lako može obojiti stolicu u crveno;
- Crveni želatin – Želatin crvene boje takođe dovodi do ove pojave;
- Koncentrisani sokovi – Koncentrati sokova sadrže boje koje mogu da rezultiraju pojavom crvene stolice;
- Od paradajza – Paradajz u formi soka ili supe može da bude zaslužan za crvenu boju stolice;
Bilo koja boja za hranu može da uzrokuje pojavu obojene stolice, što znači da može da dođe i do pojave neke druge boje, u zavisnosti od samog jestivog pigmenta. Takve boje, hrana i pića se obično izbacuju iz organizma u rasponu vremena od 48 do najviše 72 sata.
U slučaju da i nakon tog perioda i dalje ima crvene boje u stolici, možda je potrebno da se razmotre i drugi eventualni razlozi za takvu pojavu.
Krv u stolici
Prisustvo krvi u stolici je očigledno boji crveno ili ostavlja crvene tragove. To može da bude posledica krvarenja u sistemu za varenje i to u bilo kom njegovom delu, od usta do anusa. Kada je krvarenje jače, stolica će biti tamnija ili potpuno crna (ovaj fenomen se zove melena, a stolica pritom podseća na katran).
Krvarenje u donjem delu sistema obično potiče iz debelog creva, odakle se materijal sa krvlju izlučuje bez preterane dalje prerade, zbog čega zadržava svetliju crvenu boju (to stanje se zove hematohezija i odnosi se na prisustvo sveže krvi) . Mogući uzroci za pojavu krvi u stolici su sledeći.
- Hemoroidi;
- Analne fisure;
- Kolitis;
- Divertikulitis;
- Zapaljenska bolest creva;
- Kolorektalni rak;
- Polipi u crevima;
U nekim slučajevima dolazi do pojave crvene dijareje. Sama dijareja takođe može da bude posledica nekog od pomenutih stanja, a krvarenje u gastrointestinalnom traktu može da bude dodatna komplikacija; dakle, dijareja i krvarenje su dva odvojena problema koji se mogu javiti zajedno i rezultirati pojavom crvene, krvave stolice.
U najvećem broju slučajeva uzročnik je neki oblik infekcije creva, uglavnom bakterijski kolitis. Pored crvene i krvave dijareje, takve bolesti mogu da uključuju i simptome poput grčeva, mučnine, povraćanja i povišene temperature.
Crvena stolica kod dece
Crvenu stolicu kod dece takođe može da izazove niz razloga, počev od hrane kao što su cvekla i bojeni sokovi; druga hrana može da rezultra drugim bojama (na primer, kupine mogu da oboje stolicu u crno). U prvih nekoliko dana života sve bebe imaju crnu stolicu koja se naziva mekonijum i ta pojava je normalna.
Ipak, u mnogo slučajeva crvena ili crna stolica kod beba i dece može biti pokazatelj gastrointestinalnog krvarenja. Svetlo crvena stolica je gotovo sigurno znak nekog problema koji je lociran na samom kraju gastrointestinalnog trakta, kod rektuma, dok je tamnija stolica pokazatelj nekog problema u daljem delu sistema.
U slučaju da dođe do ovakve pojave, potrebno je što pre konsultovati pedijatra. Ovo su neki od mogućih razloga.
- Ulcerativni kolitis;
- Analne fisure;
- Sindrom iritabilnog creva;
- Infekcije creva;
Ponekad u bebinu stolicu može doći krv iz majčinih bradavica, u slučaju da se one povrede prilikom sisanja. Iako je u pitanju jako mala količina krvi, ona može da se prikaže u bebinoj stolici u vidu crvene boje. Ovo stanje nije problematično i ne predstavlja razlog za brigu. Alarm na koji treba odmah reagovati je svakako pojava krvave dijareje kod dece i beba.
LEČENJE
Kada je reč o crvenoj stolici uzrokovanoj hranom ili pićima, nema razloga da se takav problem rešava, pošto u pitanju nije oboljenje i ova pojava nije razlog za brigu. U slučaju stanja i oboljenja koja dovode do krvarenja, pojava crvene stolice je simptom takvog stanja, te je neophodno tetirati primarni uzročnik.
Izuzetno je važno da pacijenta ispita i pregleda stručno lice, kako bi se utvrdilo zbog čega i gde tačno dolazi do krvarenja. Ovo su neke od metoda za dijagnostiku problema vezanih za pojavu krvarenja iz anusa.
- Vizualni pregled anusa;
- Manualni pregled tokom kojeg se utvrđuje da li su prisutne bilo kakve abnormalnosti u rektumu;
- Kolonoskopija, kako bi se utvrdilo da li postoje promene koje izazivaju krverenje u unutrašnjosti gastrointestinalnog sistema;
- Fleksibilna sigmodoskopija, metoda za utvrđivanje simptoma vezanih za anus i rektum, kojim se pregleda donji deo debelog creva;
- Upotreba anoskopa, uređaja sa kamerom, koji služi za pregled anusa;
Rektalno krvarenje može da bude simptom karcinoma creva ili rektuma, koji se može efikasno tretirati ako se uoči na vreme. Za utvrđivanje uzroka često se praktikuje kolonoskopija. Ukoliko se otkrije da su uzrok hemorodi ili analne fisure, takve promene se mogu uspešno kontrolisati i tretirati uz adekvatnu terapiju prepisanu od strane lekara.