Mikrosporoza predstavlja zaraznu gljivičnu bolest, koja spada u grupu takozvanih zoonoza odnosno bolesti koje se sa životinja mogu preneti na čoveka direktnim ili pak indirektnim kontaktom (preko predmeta koji su zaraženi).
Izazivač mikrosporoze kod pasa i mačaka je gljivica Microsporum canis ili nešto ređe vrste Microsporum gypseum i Microsporum audouinii.
Mikrosporoza kod pasa – klinička slika, dijagnoza i terapijski pristup
Kako je već ranije i naglašeno, mikrosporoza je veoma kontagiozno gljivično oboljenje, koje se na pse prenosi sa drugih ljubimaca (drugih pasa ili mačaka), ili pak sa zaraženih ljudi koji se o psu staraju (preko ljudskih ruku, maženjem ili negom pasa).
Sama gljivica koja uzrokuje oboljenje, ima posebno izražen afinitet prema rožastim tj površnim slojevima kože, kao i prema adneksima (nokti i dlaka) koji su dosta bogati keratinom kojim se ona hrani i na taj način ima materijal da se razmnožava. U obliku spora gljivica Microsporum canis, može veoma dugo da se održi u spoljašnjim uslovima, pa da se i na taj način preko zaraženog zemljišta ili pak vode, unese u organizam psa ili da je pas udahne sa česticama prašine.
Paradoksalno je i to da od mikrosporoze, mnogo češće obolevaju kućni psi (posebno štenci i mladi ljubimci), jer se smatra da je njihova otpornost tj imunitet slabiji u odnosu na pse koji su naviknuti da žive u surovim spoljnim uslovima; takođe kućni ljubimci mnogo češće dolaze u dodir sa sintetičkim materijalima i vunenim tkaninama, ili pak sa predmetima od plastike na kojima se gljivica posebno dugo zadržava (zato je jedna od neophodnih mera nakon izlečenja bolesti, i detaljna dezinfekcija prostora i svih stvari koje je koristila bolesna životinja).
Kliničke manifestacije mikrosporoze kod pasa
Iako gljivice Microsporum canis, zahvataju samo „mrtve“ slojeve kože i njenih dodataka (prethodno već pomenuta dlaka i kandže pasa), čijim se osnovnim sastojkom koji se zove keratin hrane, one mogu da izazovu teške iritacije i oštećenja kože jer produkuju razne keratolitičke enzime i toksične materije koje dovode do infektivnih upalnih procesa na površini kože pasa (dermatitis infectiosa).
Manifestacija mikrosporoze su po pravilu prevashodno jasno vidljive kožne promene (ređi je i poremećaj opšteg stanja životinje,kada treba posumjati na postojanje neke sekundarne bakterijske infekcije).
Na koži pasa se nalaze pravilno ograničene zone bez dlake (mikrosporoza je dokazano najvažniji uzrok trajnog gubitka dlake tj nastanka alopecije kod životinja), okruglog ili ovalnog oblika; koža je izrazito crvena i suva (često se za nju kaže da je „ljuspičasta“), a promene su praćene intenzivnim svrabom i sledstvenom porebom za češanjem.
Kao posledica češanja, na kožnim lezijama veoma često nastaju takozvane ekskorijacije i ragade (pas se češe „do krvi“ i stvara pomenute ranice), putem kojih u organizam dospevaju pomenute patogene ili pak umnožene saprofitne bakterije, koje dovode do sekundarnih infekcija sa posledično težom kliničkom slikom i zahtevnijim terapijskim pristupom.
Osnovni problem kod mikrosporoze je u tome što u početku male kožne promene, imaju težnju da se slivaju i na taj način se uvećavaju i proširuju na veće površine tela, što takođe dosta otežava lečenje i produžava trajanje terapije. Pretpostavka je da je razlog ovakve pojave, u tome što su gljivice na periferiji kožnih lezija vitalne tj žive (dok su one u centralnim zonama već odumrle), i nastavljaju da se hrane i razmnožavaju i tako dovode do širenja bolesti.
Folikuli dlake su zahvaćeni upalnim procesom (zbog delovanja pomenutih bioloških toksina i enzima tj keratolitika), pa dlaka ispada iz korena ili se pak dosta često „lomi“ blizu same površine kože; zato se na granici promena bez dlake (takozvane zone alopecije) sa ostalom kožom, po pravilu veoma često nalazi jasno vidljiv eritematozni prsten (crvenilo), koji je sačinjen od živih gljivica ili tačnije rečeno, koji je uzrokovan inflamatornom reakcijom izazvanom njihovim delovanjem na površini kože.
Ukoliko se radi o lakšem obliku bolesti koda pasa, promene su lokalizovane u predelima glave ili na nogama (veoma često se na periferiji ovih promene može uočiti i stvaranje papula ili pak pustuloznih promena, sa čijim „pucanjem“ dolazi do formiranja krusti), i lakše se i kratkotrajnije leče u odnosu na generalizovane forme.
Prošireni odnosno generalizovani oblik bolesti, koji odlikuju difuzne kožne lezije i obimne zone bez dlake, najčešće se javlja kod starijih pasa kojima je odbrambena snaga organizma u znatnoj meri oslabljena (bilo zbog neke prethodne bolesti ili trenutnog tj akutnog patološkog stanja).
Dijagnoza mikrosporoze kod pasa
Pored jasno vidljivih kožnih lezija, kao i anamnestičkih podataka o pojačanom češanju i opadanju dlake kod psa (koje vlasnik primećuje), dijagnoza mikrosporoze kod pasa se (slično kao i kod gljivicom zaraženih ljudi), postavlja pregledom takozvanom Wood-ovom lampom (gde u mračnoj prostoriji gljivica svetli zeleno), a zatim se radi Dermafyt-ni test (jer gljivica Microsporum pripada velikoj familiji Dermatofita tj gljivicama koje napadaju samo orožale delove kože).
Na mestima na kojima se nalazi najveći broj mikroorganizama (pri pregledu Woodovom lampom), uz pomoć špatule se uzima uzorak za Dermafyt testiranje. Ukoliko je kod psa prisutna mikrosporoza, nakon perioda od 2-10 dana, test će po pravilu pokazati pozitivnu reakciju (uvek treba biti dodatno oprezan zbog mogućih lažno pozitivnih ili pak lažno negativnih rezultata testiranja).
Lečenje mikrosporoze kod pasa
Pre svega je potrebno napomenuti da je terapijski pristup veoma specifičan, i da samo lečenje mikrosporoze kod pasa zavisi i od kliničke slike (tj od stepena proširenosti promena), i od prisutnih komplikacija (u vidu sekundarnih bakterijskih infekcija zahvaćenih delova kože).
Potrebnu terapiju će na osnovu pregleda psa i dodatnih dijagnostičkih procedura odrediti veterinar, ali se ona kod početnih i blagih formi bolesti (koje su ograničene na manje površine tela – glavu; noge; vrat; rep) najčešće sprovodi primenom specijalnih preparata koji sadrže antimikotike (lekove protiv gljivica) u obliku šampona, losiona ili pak specijalnog gela za kupanje pasa.
Difuzni oblici bolesti se leče duži vremenski period (po pravilu duže od mesec dana), i pored napred pomenutih preparata, u terapiju se dodaju i lokalne masti i kremovi (koji u svom sastavu imaju neki fungicidni lek, i koji se bilo samostalno, ili pak u kombinaciji sa lokalnim antibiotikom, apliciraju na kožne lezije).
Posebnu pažnju je potrebno posvetiti i detaljnoj dezinfekciji prostora u kome je zaraženi ljubimac boravio, kao i pranju njegovih posuda; jastučića i ležajeva; igračaka; kao i posuda za obroke i vodu.
Uprkos verovanju da se čovek nužno mora zaraziti ukoliko je i njegov ljubimac oboleo od gljivične infekcije tj mikrosporoze, takva pretpostavka nije u potpunosti tačna – ukoliko se slušaju saveti veterinara, ljubimac se može izlečiti strpljenjem i upornošću vlasnika, bez prenošenja infekcije na njega samog.
Naravno, posebnu pažnju treba posvetiti onim osobama koje su pod posebnim rizikom, a to su deca, trudnice i stariji i imunokompromitovani ljudi; u takvim situacijama se preporučuje da se oni udalje od psa do njegovog izlečenja i da se posebna pažnja posveti preveniranju širenja infekcije na okolinu (pranje ruku; čišćenje prostorije i celog stana).
Mikrosporoza kod mačaka – klinički simptomi, dijagnoza i terapija
Kao i kod pasa, infekciju kod mačaka izaziva gljivica Microsporum canis, koja se na ove kućne ljubimce prenosi direktno (sa drugih mačaka ili sa pasa) ili pak indirektno (preko spora koje se nalaze u kućnim uslovima ili u okolini ako mačka izlazi napolje).
Ono što je jedna od karakteristika mikrosporoze kod mačaka, jeste činjenica da su infekcijom češće „pogođene“ dugodlake rase, kao i to da su lezije na koži kod mačaka mnogo opsežnije, intenzivnije i izraženije nego kod pasa. Sa druge strane, nije retkost ni to da mačke budu takozvane potencijalne i dugotrajne tj hronične kliconoše – da prenose uzročnike bolesti na druge životinje ili na ljude, a da same nemaju nikakve vidljive kliničke manifestacije infekcije Microsporumom.
Klinička slika mikrosporoze kod mačaka i faktori koji pogoduju nastanku infekcije
Mikrosporoza kod mačaka, po pravilu se odlikuje lezijama koje su slične već opisanim promenama kod pasa (sa tom razlikom što su reakcije na gljivicu tj njene toksine, kod mačaka nekada mnogo burnije, jer su mačke slabije opšte otpornosti odnosno „krhkije“ su u odnosu na pse).
Promene na koži mačaka su ovalne ili kružne, i na njima nedostaje dlaka; od pratećih simptoma najčešće su prisutni pojačan svrab, perutanje kože i depigmentacije (ili pak hiperpigmentacije); na lezijama se često vide eritemi i papulo-pustule, koje se po pravilu nalaze na prelazima između zone bez dlake i zone sa očuvanom dlakom (ali takođe obolelom, i sklonom brzom i skorom ispadanju i/ili lomljenju).
Veoma je bitno da se mačka vodi na redovne veterinarske preglede i kontrole, jer kako je napred i navedeno, ona može da bude asimptomatski prenosilac mikrosporoze na druge ljubimce ili pak na ljude.
Faktori koji predisponiraju nastanak infekcije kod mačaka su najčešće – neadekvatna ishrana (siromašna proteinima, vitaminima, mineralnim materijama); loši higijenski uslovi u kojima mačka boravi; veliki broj ljubimaca koji zajedno žive (bilo u stanu ili u prihvatilištima za životinje); prisustvo parazita ili drugih oboljenja, koja dovode do pada opšte otpornosti tj imunog sistema mačke.
Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza mikrosporoze kod mačaka
Adekvatna dijagnoza mikrosporoze je veoma važna, kako bi se preduzelo i pravovremeno i pravilno lečenje, i kako bi se isključila druga kožna oboljenja koja daju slične kliničke manifestacije na koži – u prvom redu neke bakterijske infekcije i šuga. Sa druge strane, poseban problem predstavlja postavljenje dijagnoze kod asimptomatskih infekcija, kada mačke koje su inficirane nemaju nikakva jasna klinička ispoljavanja (i tada predstavljaju veliku opasnost po svoju okolinu, jer mogu da prenesu infekciju na druge ljubimce ili na svoje vlasnike).
Pomenuta Wood-ova lampa je korisno dijagnostičko pomagalo, ali problem predstavlja činjenica da se manje od polovine gljivica vidi pod svetlošću ove lampe (odnosno manje od 50% Microsporum-a canis daje zelenu fluorescenciju kada se posmatraju pod Wood-ovom lampom).
Uzimanje uzorka gljivica sa klinički jasno vidljivih kožnih lezija, i njihovo posmatranje pod svetlosnim i elektronskim mikroskopom, daje nešto pouzdanije rezultate (ali čak ni oni nisu 100% senzitivni niti specifični); ovom metodom se mikrosporoza kod mačaka dijagnostikuje u oko 70% slučajeva.
Lečenje mikrosporoze kod mačaka i prevencija prenošenja infekcije na ljude
Lečenje mikrosporoze kod mačaka, kao i prethodno opisana metoda kod pasa, predstavlja dosta dugotrajan i veoma težak proces. Poseban problem predstavljaju više puta pomenute asimptomatske forme oboljenja, kao i one koje su klinički manifestne ali su zahvatile velike površine kože, ili su se pak generalizovale (odnosno cela koža mačke zajedno sa adneksima je obolela).
Lokalizovane kožne promene (na repu; šapama; glavi), leče se lokalnom terapijom u obliku šampona i rastvorima sa antimikoticima, u trajanju od oko 14 dana ili do 4 nedelje.
Teže forme se leče oko 6-8 nedelja, i njima se dodaju po potrebi i oralni antimikotični lekovi uz opisanu lokalnu terapiju; takođe, ukoliko je došlo do sekundarne bakterijske infekcije, potrebno je ordinirati i odgovarajuće antibiotike.
Nakon svakog lečenja je neophodno proveriti prisustvo Microsporuma na koži uz pomoć uzimanja briseva i analize pod mikroskopom; pored toga je potrebno izvršiti i detaljnu dezinfekciju prostora u kome je obolela životinja boravila; preporučljivo je i da se do izlečenja, obolele i/ili zaražene životinje izoluju tj da budu u karantinu (posebno ukoliko žive u kući sa malom decom; trudnicama ili sa starijim osobama oslabljenog imuniteta).
Mikrosporoza kod ljudi – klinička simptomatologija, dijagnostika i lečenje
Gljivična infekcija kod ljudi, najčešće je izazvana kontaktom sa zaraženom životinjom 8ili pak predmetima koje je ona koristila), pa se tako i promene najčešće viđaju na onim delovima kože koji su bili u direktnom kontaktu sa kožnim lezijama kod životinja – na rukama; nogama; na vratu; kosmatim delovima tela (kapilicijum, kao i brada kod muškaraca).
Kožne promene kod ljudi, manifestuju se kao živo eritematozne i jasno ograničene lezije, veličine nekoliko centimetara, i pravilnog okruglastog oblika; eritem tj crvenilo je najizrazitiji na samoj ivici lezija (karakteristično je da promene polagano „blede“ u centru, a po periferiji se zadržava crvenilo).
Ne tako retko, promene su praćene pojavom svraba i češanjem (sa stvaranjem ranica kroz koje mogu da uđu patogeni uzročnici i da dovedu do nastanka superinfekcije, koje su teže kliničke slike i po pravilu su dosta otpornije na lečenje), ukoliko su lokalizovane na glavi ili kosmatim delovima tela, postoji „alopecija na pečate“, odnosno dlaka opada najpre u jasno ograničenim krugovima, a ukoliko se oboljenje ne prepozna i ne leči na vreme, može da dođe i do nastanka generalizovane alopecije tj potpune ćelavosti. Nije retkost da su kožne promene praćene i pojačanom pojavom peruti, odnosno „ljuspica“ koje predstavljaju deskvamirane epitelne ćelije.
Posebno rizične grupe kod kojih ova bolest nastaje su deca, trudnice; stare osobe; osobe sa oslabljenim imunitetom i radnici u azilima i ne tako retko radnici u veterinarskim ambulantama ili salonima za negu kućnih ljubimaca.
Dijagnoza mikrosporoze kod ljudi
Dijagnoza gljivične infekcije Microsporumom kod čoveka, postavlja se pre svega na osnovu detaljnih autoanamnestičkih podataka (kontakt sa obolelom životinjom; kontakt sa predmetima koje je koristila obolela životinja); karakterističnih kožnih lezija; i pomoću dodatnih dijagnostičkih metoda kakve su – pregled lezija pod Wood-ovom lampom; uzimanje brisa sa kožnih lezija i analiza uzorka pod mikroskopom; uzimanje dlake sa ivice lezija u kosmatim delovima tela, i njena analiza pod mikroskopom.
Lečenje mikrosporoze kod ljudi
Terapija pre svega podrazumeva izolovanje ljudi od obolele životinje, i redovnu primenu lokalnih antimikotičnih kremova i masti (uz dodatak antibiotika, ukoliko je došlo do sekundarne bakterijske superinfekcije).
Terapija traje različito dugo, ali se po pravilu nakon prolaska kožnih manifestacija, lečenje nastavlja još oko 14-30 dana.
Po potrebi, ljudima koji ispoljavaju težu kliničku sliku (praćenu nekim opštim simptomima ili pak sistemskim manifestacijama), daje se peroralna ili ređe intravenska antimikotična, a po potrebi i pridružena antibiotska terapija.