Veliki broj ljudi i dece hrče u snu stalno ili povremeno. Hrkanje je veliki problem iz više razloga. Pored toga što oni koji hrču ometaju druge dok spavaju i prekidaju im san, hrkanje nije zdravo ni za njih same jer im onemogućava pravilno disanje.
Ljudi mogu da hrču slabijim ili jačim intezitetom, a ova tegoba najčešće je bučne prirode zbog čega svi koji je imaju teže da je suzbiju ili bar ublaže i smanje koliko je to moguće.
Hrkanje je pojačano i učestalije ukoliko je čovek premoren ili spava na leđima, a takođe ako su mi disajni kanali zapušeni usled prehlade ili alergije.
Takođe, i trudnice neretko hrču uglavnom zato što im se podigne dijafragma usled pritiska materice ili im se zadeblja jezik i resica grla usled preteranog i naglog gojenja.
Šta je hrkanje i koji su njegovi uzroci i simptomi i posledice?
Hrkanje je neuobičajen i prepoznatljiv zvuk u odnosu na ostale, koji se kod čoveka javlja tokom spavanja, usled strujanja vazduha kroz disajne organe i puteve što prouzorokuje vibriranje mekog nepca i ostalih mekih delova tkiva u usnoj duplji, nosnim šupljinama i grlu.
Hrkanje je prisutno samo tokom sna zato što tada mišići disajnih organa postaju opušteniji odnosko njihov tonus je smanjen dok se kad smo budni on povećava tačnije mišići postaju napregnutiji.
Hrkanje nastaje tako što prilikom udisaja dolazi do turbulencije u disajnim putevima zbog postojanja blokade u njima koja se može nalaziti od početka nosa do glasnih žica. Blokada koja izaziva hrkanje može da se nalazi u nosnim šupljinama, zatim orofaringsu odnosno usnoždrelnom prostoru ili u osnovi jezika koji igra značajnu ulogu u nastajanju hrkanja posebno ukoliko je zadebljao.
Takođe, na hrkanje utiče dosta i položaj u kome spavamo pa je ležanje na leđima nepogodno jer je u tom slučaju hrkanje kod onih sklonih njemu gotovo neizostavno i jako. Pored toga ako osoba stvara otvorenih usta, a disajna blokada se nalazi u jeziku ili njegovoj blizini dolazi do smanjenja slobodnog strujanja vazduha zbog čega se javlja hrkanje.
Šta prouzrokuje hrkanje?
Jedan od čestih uzročnika hrkanja je devijacija nosa koja prestavlja deformitet nosne pregrade koja po pravilu deli nosnu duplju na dve jednake šupljine.
Međutim, kod osoba sa devijacijom nosna pregrada odnosno kost nije pravilno postavljena pa ni nosne šupljine nisu iste veličine zbog čega dolazi do poremećaja u protoku vazduha tačnije nastanka blokade i pojave hrkanja. Devijacija može biti posledica fizičke povrede nosa, ali neretko i drugih spoljašnjih faktora.
Pored devijacije nosa blokada u nosnim šupljinama može biti posledica alergija i prehlada kao i svih upalnih i infektivnih oboljenja disajnih puteva usled čega su oni začepljeni zbog nagomilavanja sekreta u nosu i njegovog curenja što dodatno izaziva i oticanje sluzokože nosa pa je kod težih i dugotrajnijih alergija i oboljenja respiratornih organa blokada ogromna, a hrkanje izuzetno jako. Hrkanje mogu izazvati i upaljeni sinusi koji takođe stvaraju blokadu disanja.
Smanjen tonus mišića jezika i grla odnosno njihova prevelika opuštenost takođe može prouzrokovati hrkanje. Tom prilikom jezik usled opuštenosti može zapadati u usnoj duplji sve do grla što je karakteristično za spavanje na leđima kao i usled premora ili pijanstva pri čemu može doći i do gušenja ako jezik stvori totalnu blokadu tačnije totalno “zakrči” protok vazduha. Mišiči disajnih organa se opuštaju sa godinama starosti pa je kod dece i mladih ono znatno slabije učestalo i izraženo nego kod starijih.
Takođe, uzročnik hrkanja može biti i zadebljanje jezika i tkiva drugih disajnih organa kao i njhovo oticanje kao što je čest slučaj kod upaljenih i uvećanih krajnika. Polipi na grlu ili glasnim žicama takođe mogu stvoriti blokadu pri disanju što za posledicu ima hrkanje.
Problem može stvarati i uvećano meko nepce ili resica u grlu koji mogu biti uvećani i previše opušteni zbog čega vise sužavajući pritom disajni put između nosa i grla pri čemu se dodiruju međusobno prilikom disanja što stvara blokadu i izaziva hrkanje. Resica se smatra uvećanom ako je šira od jednog centimetra (cm) i duža od 1.5 cm i ovaj problem se može rešiti hirurškim intervencijom odstranjivanja tog viška ili drugih fizičkih prepreka koje su uzročnici hrkanja.
Hrkanje je mnogo zastupljenije kod muškaraca jer su njihovi disajni putevi znatno uži nego kod žena dok su rascep nepca, usko grlo i druge slične fizičke karateristike uglavnom nasledne. Grlo i tkiva drugih disajnih organa mogu biti zadebljana i otekla usled gojaznosti zbog čega je bitno da vodite računa i ishrani i smanjite višak kilograma s obzirom na to da su gojazni ljudi znatno podložniji hrkanju.
I pušači su jedna od rizičnih kategorija sklona hrkanju zato što duvanski dim nadražuje i oštećuje disajne organe. Upotreba alkohola i lekova za spavanje i smirenje previše opušta mišiće jezika i grla zbog čega takođe može doći do hrkanja pa njihovo konzumiranje treba izbegavati posebno pred spavanje. Disajne organe može iziritirati i suv vazduh u sobi usled čega može doći do hrkanja zbog čega spavaću sobu treba dobro da provetrite pre spavanja.
Takođe, pred spavanje treba da se umijete tako da zapljusnete vodom celo lice nekoliko puta kako bi voda ušla i u nosne šupljine nakon čega treba da izduvate nos kako biste iščistli svu prljavštinu iz njega i sekret ako ga ima jer oni sužavaju prostor u nosnim šupljinama stvarajući disajnu blokadu i prouzrokujući hrkanje.
Statistike, činjenice i zanimljivosti u vezi sa hrkanjem
Osobe koje su sklone hrkanju, a spavaju na leđima hrču čak 80 odsto sati tokom spavanja. Prema istraživanjima hrkanje je najprisutnije tokom sna uveče između 22 časa i ponoći i u jutarnjim satima između četiri i šest časova što je u direktnoj vezi sa fazama sna. Više od 40 odsto osoba koje hrču i obrate se lekaru za pomoć imaju neku prepreku koja ometa disanje i koju je moguće izlečiti ili otkloniti hirurškim putem, a to su najčešće devijacija nosa, uvećana resica grla, prehlada, alergije i drugo.
Oko 25 odsto osoba starijih od 20 godina hrče konstantno dok od 30 do 40 odsto njih hrče povremeno. Oko 60 odsto muškaraca i oko 40 odsto žena starosti više od 60 godina hrče dok je kod svih generacija zastupljeno prema procenama od dva do tri puta više muškaraca nego žena s tim da žene znatno više hrču kada uđu u klimaks tako da taj odnos nije moguće tačno odrediti.
Dve trećine onih koji hrču imaju problem sa viškom kilograma što podrazumeva više od 20 odsto prekomerne težine dok više od 40 odsto njih otežano diše kroz nos zbog devijacije nosa, alergija, upale sinusa i drugih zdravstvenih problema od kojih 20 odsto njih može uspešno da se izleči i suzbije hrkanje. Pored blokade u nosnim šupljinama hrkanje najzastupljeniji uzročnici hrkanja su i uvećana resica grla, uvećani i upaljeni krajnici, spušteno ili preširoko meko nepce, naglašeni bočni zidovi ždrela i svi oni zajedno čine oko 60 odsto svih vrsta uzroka hrkanja.
Zvuk hrkanja može biti jačine i više od 90 decibela što može da se uporedi sa intezitetom zvuka prolaska voza u metrou kroz vašu spavaću sobu. Zanimljivo je ipak da oni koji hrču i pored izuzetno jako buke koju proizvode ne čuju sami sebe. Zato statistike pokazuju da je jedan od glavnih razloga za čak 25 odsto razvoda brakova upravio nekontrolisano i neprekidno hrkanje.
Posledice hrkanja
Glavne posledice hrkanja su nedovoljan dotok vazduha do mozga što dodatno prouzrokuje loš i nekvalitetan san i umor usled nenaspavanosti. Takođe, hrkanje može da izazove i hipoksiju srca odnosno smanjenje parcijalnog pritiska kiseonika srca što oštećuje njegove ćelije i slabi njegovu funkciju i uravnotežen rad.
Takođe, hrkanje predstavlja ozbiljan problem za brak i porodicu jer supružnik koji hrče može da remeti san svog partnera u budi ga. Jedna od otežavajućih okolnosti je i ako bračni par ima bebu ili malo dete koje najčešće po pravilu spava sa roditeljima u sobi, a neretko i istom krevetu. Tada je hrkanje “pretnja” za celu porodicu jer ugrožava njen zdrav i normalan san koji je neophodan za pravilno funkcionisanje. Zbog toga nije retka pojava da bračni partneri spavaju u odvojenim sobama jer jedno od njih hrče.
Opstrukciona apnea kao najčšeća posledica hrkanja
Opstrukciona apnea podrazumeva hronično i stalno hrkanje i niz tegoba koje ono izaziva među kojima je jedna od vodećih nastanak zastoja u disanju u trajanju od deset sekundi i više što je izazvano totalnom blokadom (opstrukcijom) disajnih puteva. Ovi prekidi disanja mogu se javiti i oko sto puta u toku jedne noći.
Takođe, osobe koje pate od opstrukcione apnee bude se često bez određenog razloga što ometa ustaljene faze sna zbog čega su uglavom umorni i nenaspavani. Osptrukciona apnea može prouzrokovati povišen krvni pritisak i ubrzane otkucaje srca što je posledica zastoja u disanju (apnea) odnosno nedovoljnog dotoka kiseonika do krvnih sudova i organa. Prekidi disanja najčešće nastaju usled blokade kod resice grla ili u osnovi korena jezika.
Istraživanja su pokazala da 70 od 95 odsto registrovanih pacijenata sa tegobom hrkanja ima izraženu opstrukcionu apneu tokom spavanja.
Takođe, analize su pokazale da dugotrajna opstrukciona apnea može da ošteti vratne arterije što za posledicu ima znatno viši stepen rizika od moždanog udara nego kod ljudi koji nemaju prekide disanja u snu.
Lečenje hrkanja
Hrkanje se leči na različite načine u zavisnosti šta je njegov uzrok. U slučaju da je hrkanje posledica neke druge bolesti prvenstveno treba izlečiti to oboljenje ako se radi o alergijama, prehladi, upali sinusa ili bilo kom drugom koje za posledicu ima stvaranje blokade disajnih puteva.
Gojazni ljudi i pušači treba da povedu računa o konzumiranju masne, kalorične, začinjene i teške hrane odnosno cigareta i izbegavaju maksimalno njihovu upotrebu. Pored njih ugrožene kategorije su i ljudi koji često uzimaju alkohol i lekove za smirenje i spavanje. Kao vid prevencije neophodno je redovno provetravati prostorije u kojim se boravi i spava kako suv vazduh i prašina u njemu ne bi nadraživali grlo i nosne šupljine.
Redovno umivanje i korišćenje čistih peškira i posteljine još je jedan od preduslova za smanjivanja hrkanja jer se na taj način štetne mikročestice koje iritiraju disajne organe i prouzrokuju njihovo oticanje eliminišu sa kože lica i iz nosnih šupljina.
Takođe, najbolje je da oni koji hrču spavaju isključivo na boku, a da bi to uspeli najbolje da budu okrenuti leđima ka zidu i da stave tvrđi jastuk iza sebe kao potporu kako se ne okrenuli na leđa.
Lečenje hrkanja hirurškim putem
U zavisnosti šta je uzrok hrkanja odnosno kakva je blokada disajnih puteva može se uraditi određena hirurška intervencija kojom se ta blokada uklanja. Najčešće se primenjuje lasersko učvršćivanje mekog nepca i resice odnosno LAUP metoda ili nešto komplikovanija tzv. UPPP metoda posle koje može da ostane ožiljak koji može da suzi disajne puteve još više nego pre operacije.
Kod ljudi sa devijacijom nosa operiše se deformisana nosna pregrada, a protiv zapadanja jezika u grlo sprovodi se korekcija jezičnih i podjezičnih mišiča kojom se jezik učvršćuje i povlači napred kako ne bi stvarao blokadu.
Oralna pomagala za suzbijanje hrkanja
Za one kod kojih blokadu disajnih puteva pravi zapadanje jezika postoji proteza napravljena od mekanog i savitljivog materijala uglavnom polimera koji se koristi za izradu štitnika za zube kod boksera i drugih sportista. Ta proteza se pre spavanja učvršćuje na donju vilicu pri čemu je povlači napred čime otklanja stvaranje disajne blokade i omogućava normalan protok vazduha.
Postoje i nosno-ždrelni i usno-ždrelni tubusi koji guraju jezik napred kao i ortodonski aparat koji ne dozvoljava da se vilica opusti i razna druga oralna pomagala.
Lečenje hrkanja prirodnim putem
Disajne i govorne vežbe za lečenje hrkanja
Za lečenje hrkanja primenjuju se i vežbe koje jačaju mišiće jezika i drugih organa i tkiva u usnoj duplji i grlu čime se može znatnos smanjiti i ublažiti hrkanje. Ove vežbe treba da radite svakodnevno u trajanju od pola sata.
Prva vežba podrazumeva da glasno i bez pravljenja pauza izgovarate sve samoglasnike po redu odnosno A,E, I, O, U nekoliko puta.
U drugoj vežbi treba da zatvorite usta i držite usne skupljene u trajanju od 30 sekundi i tako više puta.
Treća vežba – vrh jezika postavite iza gornjih prednjih zuba, a potom ga povucite što više možete unazad.
Četvrta vežba – prvo otvorite usta pa pomerite donju vilicu na desno i zadržite je tako pola minuta pa nakon toga ponovite postupak u suprotnom smeru odnosno okrenite vilicu na levu stranu.
Dobra vežba za jezik i mišiće i grla je pevanje, ali nikako preglasno kako ne biste naprezali glasne žice i resicu što može da izazove njihovo oticanje ili zadebljanje.
Prirodni lekovi protiv hrkanja
Med je poznat pa svom blagotvornom delovanju na upaljeno i oteklo grlo, pa ako vam blokadu u disanju prave grlo i uvećana resica efikasan lek je da u čaši mlake vode rastvorite kašičicu meda i pola kašičice cimeta, a zatim promešate i popijete.
Umesto cimeta koji ima i antialergijsko dejstvo možete staviti i kašičicu delotvornog maslinovog nerafininisanog ulja koje će obložiti grlo i resicu i sprečiti njeno treperenje prilikom spavanja. U ovu mešavinu možete narendati i malo đumbirovog korena koji je odličan protiv upala i alergija.
Nana je vrlo efikasna za suzbijanje hrkanja. Možete piti čaj od nane dva do tri puta dnevno što će ublažiti upale i otoke grla ili koristiti eterično ulje nane razmućeno u čaši mlake vode čime ćete uveče pred spavanje ispirati grlo i grgotati, a takođe možete sipati i nekoliko kapi ovog ili eukaliptusovog ulja u ključalu vodu i parom koja izlazi inhalirati nos.
Ulje od tamjana izuzetno dobro deluje na disajne puteve i ublažava tegobe na njima tako što se namaže i utrlja na bistu, vrat i oko nosa kako bi suzbilo oteknuća i zapaljenske procese.
