Jogurt je jedan od najviše upotrebljavanih i najomiljenijih mlečnih proizvoda i to sa razlogom. Mnogi ga koriste kao napitak najčešće uz doručak sa pecivima, jajima, muslijem, žitaricama kao i za druge obroke, a koristi se za pripremu raznih jela.
Postoje različite vrste jogurta, sa većim ili manjim procentom mlečne masti i drugih materija, uključujući i one voćne sa različitim ukusima. Industrijski proizveden jogurt se danas uglavnom pravi od kravljeg mleka kao i većina mlečnih proizvoda dok se grčki jogurt pravi od ovčijeg zbog čega je znatno gušći i ima više kalorija.
Jogurt se danas koristi svugde u svetu, a njegova upotreba rasprostranjena je i poznata u Grčkoj koja ima specifične ukuse i vrste jogurta u skladu i sa njihovom kuhinjom kao i Turskoj koja ima svoj čuveni napitak kefir koji je takođe vrsta jogurta dok se kod nas pored običnog jogurta koristi dosta i kiselo mleko. Iz koje zemlje potiče jogurt i danas nije poznato iako postoji više verzija priča o njegovom nastanku i poreklu koje nažalost istorija nije dokazala ni utvrdila.
Voćni jogurti najpopularniji su u Americi i zapadnim zemljama iako ih u poslednjih nekoliko godina ima dosta i na našem tržištu. Iako su vrlo ukusni oni su puni aditiva, veštačkih aroma, boja, šećera i zaslađivača.
Proces nastanka i probiotsko dejstvo jogurta
Ono što je odlika svih jogurta je da je to probiotski napitak i da podstiče varenje i održava ravnotežu crevne flore jer sadrži dobre bakterije koje su neophodne za normalan rad probavnog trakta. Jogurt se koristi i u pripremi raznih jela kao i u raznim dijetama upravo zbog svog pozitivnog dejstva na metabolizam.
Jogurt se dobija prirodnom fermentacijom mleka usled dejstva bakterija koje izazivaju pretvaranje laktoze – vrste šećera u mlečnu kiselinu. Bakterija koja stvara mlečnu kiselinu zove se Lactobacillus bulgaricu.
Fermentacija podrazumeva proces vrenja mleka odnosno njegovog zagrevanja na temperaturi od 41 do 45 stepeni uz dodavanje bakterija mlečne kiseline pri čemu nakon dva do četiri sata nastaje vrenje i kiseljenje mleka zbog čega jogurt i ima kiselkast ukus, a u sebi sadrži oko sedam odsto mlečne kiseline. Posle fermentacije jogurt se hladi kako bi imao duži rok trajanja.
Nutritivni sastav i vrednosti jogurta
Jogurt obiluje hranljivim materijama, a najviše proteinima i važnim mineralima, a sadrži u sebi i vitamine. Iako u njemu ima kalorija i masti on ne goji zahvaljujući dobrim probiotskim bakterijama koje ubrzavaju varenje zbog čega je našao primenu i u dijetalnoj ishrani.
U 100 grama jogurta sa 2.8 % mlečne masti ima 58 kalorija (kcal), zatim 10 grama proteina, 3.6 grama ugljenih hidrata, 3.2 grama šećera, 0.4 grama svih masti uključujući zasićene, nezasićene i trans masne kiseline, holesterola ima pet miligrama (mg) dok vlakna ne sadrži uopšte. U niskomasnim jogurtima ima i manje kalorija i obrnuto pa tako u onom koji sadrži 0.5 % mlečne masti ima 43 kalorije, u onom sa 1.5 % mlečne masti ima 45 kalorija dok u visokomasnom sa 3.2 % mlečne masti ima 63, a najviše kalorija ima u voćnim jogurtima – od 60 do 80.
Kada su u pitanju minerali u jogurtu ima 459 mg kalcijuma odnosno 18 odsto preporučenog dnevnog unosa (PDU), zatim 141 mg kalijuma – 7 % PDU, 36 mg natrijuma, dok fosfora, magnezijuma, gvožđa, cinka, bakra i selena ima u manjim količinama pa se PDU za minerale kreće u rasponu od tri do 18 odsto.
Od vitamina jogurt u malom procentu sadrži vitamine A, C, D i u nešto većem vitamine B kompleksa – B3 ili niacin, B6 ili piridoskin, B9 ili folna kiselina, B12 ili kobalamin, odnosno u koncentraciji koja za vitamine zadovoljava od jedan do tri odsto PDU.
Prednosti i primena jogurta za zdravlje
Probiotska svojstvo jogurta je njegova najpoznatija i jedna od najbitnijih dobrih strana. Većina jogurta je probiotska što znači da oni u sebi sadrže dobre probiotske bakterije koje održavaju ravnotežu crevne flore odnosno izbacuju štetne bakterije i druge slične mikroorganizme koji izazivaju razna zapaljenjske procese u stomaku. Takođe, jogurt zahvaljujući svom sastavu pospešuje varenje i ubrzava metabolizam zbog čega je i dobar za mršavljenje.
Upotreba jogurta za mršavljenje i ravan stomak je vrlo popularna i našla je široku primenu u celom svetu, a istraživanja sa Univerziteta Tenesi u Noksvilu, koje je sproveo professor Majkl Zemel, pokazala su da ljudi koji su dnevno pola litra jogurta i jeli manje kaloričnu i niskokaloričnu hranu smršali za oko 22 odsto više nego inače i pri tom izgubili čak do 81 osto masnih naslaga u predelu stomaka. Istovremeno su zadržali i do jednu trećinu više mišićne mase koja je bitna kod mršavljenja. Dakle, jogurt topi masne naslage na stomaku i podstiče zdravo mršavljenje gde ne dolazi do gubitka mišićne mase i neželjenih posledica opasnih po zdravlje.
Jogurt kao eneregetska i vitaminska bomba je još jedna od njegovih čestih upotreba u ishrani. Zahvaljujući obilju proteina kao i kalorija i ugljenih hidrata jogurt obezbeđuje neophodnu energiju organizmu tokom dana zbog čega je idealan da se jede uz doručak jer je snaga najpotrebnija na početku dana za fizičke i mentalne napore koji slede. Takođe, jogurt je bogat gotovo svim važnim mineralima kao i vitaminima B kompleksa zbog čega se i koristi dosta kao dodatak u ishani za jačanje imuniteta i poboljšanje krvne slike.
Jogurt nakon vežbanja i fizičkog naprezanja je najbolje popiti sa ili u kombinaciji sa muslijem, voćem ili žitaricama sat vremena nakon jakog fizičkog napora zato što proteini kojima obiluje utiču na obezbeđivanje amino kiselina bez kojih mišići ne mogu da se oporave nakon vežbanja zbog čega dolazi i do gubitka njihove mase ukoliko kod ljudi koji treniraju ukoliko hrana koju jedu nije bogata proteinima.
Jogurt za bele zube i lep osmeh je odličan. Iako sadrži šećere ne može na naškodi zubima i prouzrokuje pojavu karijesa dok mlečna kiselina štiti zubi i desni od propadanja i štetnih mikroorganizama i izbeljuje zube zahvaljujući svom dejstvu. Da biste očuvali zdravlje zuba i imali blistav osmeh pijte od jedne do tri čaše jogurta svakodnevno.
Jogurt za jačanje i očuvanje zdravlja kostiju je takođe vrlo važan i efikasan kao i za zube, a pre svega jer je bogat kalcijumom i kalijumom koji jačaju kosti i čine da budu čvršće i otpornije na spoljašnje faktore kao i unutrašnja stanja u organizmu.
Jogurt za negu kose se upetrobljava godinama za pripremu raznih maski koje hrane kosu i jačaju strukturu njene dlake i korena. Redovna upotreba vrlo brzo obnavlja oštećene vlasi.
Jogurt za negu kože lica i tela sve je popularniji zbog čega kozmetičke kuće imaju razne proizvode – mleka, kreme i losione sa jogurtom. Sa njim se mogu pripremiti i razne osvežavajuće, hidrirajuće i hranljive maske za lice, a jedna od najjednostavnijih je ona sa krastavcima i jogurtom. Ukoliko vas mrzi da pravite masku postoje i kupovne u tubi koje samo istisnete, namažete, sačekate da odstoje i isperete nakon čega će vam lice biti sjajno i glatko.
Jogurt za smanjivanje opekotina koristi se dugi niz godina jer zahvaljujući mlečnoj kiselini i mineralima obnavlja oštećenu kožu i izvlači temperaturu iz nje smanjujući njenu upalu. Takođe, on sprečava prodor štetnih mikroorganizama u predelu opekotine i nastanak infekcije, a najbolje je napraviti oblogu tako što ćete natopiti sterilnu gazu sa njim i staviti je na opekotinu da deluje dok ne postane suva.
Jogurt za regulisanje visokog krvnog pritiska – hipertenzije je još jedna njegova značajna upotreba u zdravstvene svrhe takođe zahvaljujući kalijumu i kalcijumu koji podstiču izbacivanje viška soli iz organizma koju većina ljudi unosi u prekomernim količinama što vremenom dovodi i do povišenog krvnog pritiska. Dakle, svakodnevna konzumacija jogurta smanjuje krvni pritisak.
Jogurt u prevenciji i lečenju prehlade i alergija se takođe koristi. Naučna istraživanja pokazala su da su žene koje su dnevno pile bar 100 ml jogurta imale znatno pojačanu aktivnost T stanica koje suzbijaju prehlade i infektvina stanja kao i alergijske reakcije. To je zato što dobre bakterije u jogurtu šalju signale našem organizmu koje su bakterije štetne odnosno signal da ih eliminiše. Takođe, nutricionistička istraživanja su pokazala da su osobe koje su konzumirale bar 200 ml jogurta na dan imale znatno slabije i manje učestale alergijske reakcije od onih koje nisu.
Jogurt za poboljšanje krvne slike se upotrebljava jer pored gvožđa koga nema u velikim količinama ima dosta vitamina B kompleksa, prvenstveno B12 koji štiti crvena krvna zrnca – eritrocite i nervni system od propadanja. Vitamina B12 najviše ima u namirnicima životinjskog porekla kao što su riba i pileće meso kao i u nekim orašastim plodovima i koštunjavom voću zbog čega mnogi ljudi imaju nedostatak tog vitamina. Danas postoje razni dijetetski suplemetni koji sadrže B12 ali mnogo je bolje, zdravije i hranljivije popiti čašu, dve jogurta na dan.