Koja su pozitivna svojstva paradajza?
Iako se u našim krajevima, paradajz većinom koristi kao povrće u raznim salatama, on je u suštini jedna vrsta voća i sadrži veoma važne hranljive materije.
Najbolje je da se paradajz konzumira svež, kako u obliku sveže ceđenog soka tako i u formi pomenute salate, ali je sve zastupljenija i popularnija njegova upotreba u sušenoj tj dehidriranoj formi.
1) paradajz obiluje vitaminima A, C i vitaminima B grupe (a u prvom redu je bogat vitaminom B6) – te na taj način ima značajnu ulogu u prevenciji nastanka oboljenja srca i krvnih sudova, očiju, kože, zuba, koštano-zglobnog sistema i u znatnoj meri poboljšava stanje imunog sistema organizma u celini;
2) neke studije su potvrdile da ovo voće, ima svojstvo da spreči nastanak i umnožavanje ćelija raka, i da time onemogućava progresiju određenih vrsta karcinoma;
3) paradajz smanjuje rizik od nastanka aterosklerotičnog plaka u krvnim sudovima, upravo zahvaljujući pomenutoj visokoj koncentraciji vitamina B6 (koji u krvi snižava nivo lošeg holesterola);
4) sveže ceđeni sok od paradajza, ima sposobnost da detoksikuje organizam (čisti jetru i bubrege) i da poboljša funkciju digestivnog sistema uopšte, zahvaljujući bogatstvu paradajza u biljnim vlaknima;
5) zahvaljujući bogatstvu u antioksidansima, paradajz je idealna namirnica, za borbu protiv štetnih slobodnih kiseoničnih radikala, kao i za podizanje odbrambene sposobnosti organizma u celini
Mehanizmi sušenja paradajza
Ukoliko ste se ikada zapitali, kako napraviti sušeni paradajz, postupak je neočekivano brz i jednostavan, a paradajz se može sušiti – na sunčevoj toploti, u rerni ili pak u električnom dehidratoru.
Paradajz koji je najbolji za sušenje, jeste onaj čiji su plodovi dosta dobro zreli, a postupak pripreme paradajza za sušenje podrazumeva sledeće smernice:
1) branje dovoljno sazrelih plodova – ukoliko je paradajz isuviše zreo do vodenast, od njega može da se napravi sok i on nikako nije pogodan za sušenje;
– u zavisnosti od toga koliko se plodova za sušenje ubere, okvirno se može proračunati koja ća se količina sušenog paradajza dobiti, ali po pravilu – od oko 2 kg svežeg paradajza, dobija se jedna velika šolja suve namirnice (dakle, oko 200-250 ml suvog paradajza);
2) najbolja vrsta paradajza za sušenje, je vrsta koja je poznata pod nazivom „paradajz šljivar“ – vrsta koja ima duguljaste plodove, koji su veoma mesnati i jako lepo sazrevaju;
3) ljuštenje paradajza tj skidanje njegove „korice“ – predstavlja dosta komplikovan postupak, pa je jedan od trikova koji domaćice često primenjuju u ove svrhe, taj da se plodovi na kratko vreme (od najduže 1 minute) potope u šerpu sa kipućom vodom i na taj način se praktično „blanširaju“. Nakon pomenutog postupka, plodovi paradajza se odmah stavljaju, takođe na kratko u posudu sa veoma hladnom vodom, i korica se veoma lako skida „tupom“ stranom noža;
4) nakon ljuštenja, plodovi paradajza se iseku na četvrtine, očiste od semenki i ređaju na papir (ukoliko se suše u rerni ili na sunčevoj toploti), ili se pak stavljaju u električni dehidrator za voće i povrće;
5) neposredno pre sušenja paradajza, a po želji, isti se može začiniti raznim suvim ili svežim začinima, ili se jednostavno posoliti krupnom morskom solju
Sušenje paradajza u rerni
Paradajz se suši u rerni koja je prethodno zagrejana na temperaturu od 60-65˚ C, a plodovi paradajza ravnomerno poređani na rešetku, koja je obložena papirom za pečenje.
Jedina mana pomenutog procesa sušenja paradajza, je u tome što je ekonomski neisplativ (jer se troši puno električne energije), jer je za sušenje jedne „ture“ potreban vremenski period od 10-12 sati, uz neophodnu izrazitu opreznost da paradajz ne zagori pri ovakvom procesu sušenja.
Rerna se može zagrejati i na temperaturu od 90-150˚ C, što značajno skraćuje postupak sušenja paradajza, ali povećava rizik od njegovog pomenutog „zagorevanja“.
Prilikom ovakvog načina sušenja paradajza, rerna nikada ne sme da bude u potpunosti zatvorena, a plodovi se moraju redovno proveravati i ukoliko je potrebno „okretati“ kako bi se ravnomerno osušili.
Ukoliko pak, posedujete šporet koji kao izvor energije troši drva (popularnije nazvani „Smederevac“), paradajz možete sušiti i u rerni ovakvog šporeta, a kako su to već radile naše bake u davna vrenmena, i prema staroj recepturi.
Sušenje paradajza na sunčevom svetlu
Mnogo jednostavniji, ali i prirodniji način za sušenje paradajza, jeste već pomenuto sušenje na sunčevoj svetlosti i toploti, a koje je najpogodnije kada spoljna temperatura pređe 30-35˚ C.
Verovali ili ne, najbolje „mesto“ za ovakav vid sušenja paradajza, je na niskom krovu od crvenog crepa, ili pak na limu haube automobila, a koji najbolje upijaju i zadržavaju sunčevu toplotu.
Postupak je isti kao i kod sušenja paradajza u rerni – isečeni i od semenki očišćeni plodovi se poređaju na pek-papir, začine po želji, a zatim se stave na neko već pomenuto, dobro osunčano mesto.
Vreme koje je potrebno za ovakav vid sušenja paradajza, zavisi pre svega od spoljne temperature, ali u principu ne traje duže od 1-2 dana, a paradajz se zatim može dodatno „dosušiti“ na nekom mestu gde postoji dobro strujanje vazduha (na promaji).
Sušenje paradajza u električnom dehidratoru
Daleko najjednostavniji i najpraktičniji način sušenja paradajza, je u električnom aparatu za sušenje voća i povrća, a koji poseduje više „nivoa“, tako da se može ili istovremeno sušiti više različitih vrsta voća i povrća, ili se pak može sušiti veća količina paradajza odjednom.
Pre sušenja u dehidratoru, paradajz se priprema na uobičajen način, a zatim se slaže u dehidrator i suši na temperaturi koja čuva sve hranljive sastojke paradajza i njegov prepoznatljiv ukus.
Kod sušenja hrane u dehidratoru, bilo da se radi o voću ili povrću, povećava se njihova kalorijska vrednost, pa tako sušene namirnice, obično imaju dvostruko više kalorija u odnosu na svežu hranu.
Kako se „čuva“ paradajz nakon procesa sušenja?
Sušeni paradajz se najčešće nakon postupka dehidracije, bilo kojom od pomenute tri metode, hladi na sobnoj temperaturi, a zatim pakuje ili vakumira u najlon kese i stavlja u zamrzivač (u kome može da stoji i do godinu dana) ili u frižider.
Kao takav, a nakon odmrzavanja, sušeni paradajz se koristi – kao dodatak jelima od mesa, raznim čorbama i supama od povrća, kao dodatak svežim sirevima i salatama, ili se pak meša sa nekim biljnim uljem i koristi kao ukusan prilog glavnim jelima.
Drugi način na koji se sušeni paradajz može „čuvati“, jeste njegovo stavljanje u tegle, i mešanje sa solju, biberom i raznim začinskim biljem po ukusu i želji (bosiljak, origano, majčina dušica, beli luk) i na kraju sa ekstra devičanskim maslinovim uljem.
Postupak podrazumeva – ređanje jednog sloja sušenog paradajza, zatim „posipanje“ začina i na kraju, prelivanje maslinovim uljem da sušeni paradajz u njemu „ogrezne“.
Pomenuta procedura se ponavlja, sve dok se tegla do vrha ne napuni, a zatim se ista dobro zatvori i ostavi se da stoji na nekom tamnom i hladnijem mestu.
Mogućnosti za korišćenje ovakve vrste „mariniranog“ sušenog paradajza su neograničene, pa se tako on može upotrebiti – kao dodatak za pravljenje hleba ili nekih peciva; može se pomešati sa sirom i koristiti kao prilog; može se jesti kao vrsta namaza, ili se staviti u sendviče kao neobičan i zdrav dodatak; može se dodati u rižoto, salate ili pak u neka jela od testenine.
Gde se može kupiti sušeni paradajz i koja mu je cena?
Sušeni paradajz je veoma skup, osim ukoliko se ne kupuje od proverenih proizvođača na pijacama, ali ga je veoma teško naći u „izvornoj formi“ tj da se prodaje kao sveže osušen i nezačinjen, tako da ga možete naknadno sami, dalje pripremati po svojoj želji.
Ako se pak, postavi pitanje gde kupiti dobar i kvalitetan proizvod, mnogo je verovatnije da se sušeni paradajz može naći u prodavnicama zdrave hrane ili bolje snabdevenim lancima marketa, kao mariniran, odnosno upakovan u teglice sa uljem i raznim vrstama začina.
Kao takav, paradajz je u prodaji veoma skup i cena mu se kreće oko 400-500 dinara za pakovanje od 100 grama.
Ukoliko se uzme u obzir, da se sušeni paradajz veoma lako može pripremiti, a da je onaj koji se nalazi u slobodnoj prodaji, za naše uslove dosta skup, najbolje je sušeni paradajz pripremiti na neki od prethodno pomenutih načina, a zatim ga dalje obraditi i koristiti ga prema svom ukusu i po sopstvenoj želji.