Malina polka poreklom je iz Poljske po čemu je i dobila naziv i spada u grupu stalnorađajućih i dvorodnih malina, a berba njenih plodova traje od druge polovine jula do jeseni odnosno do početka prvih mrazeva.
Polka je proizvedena krajem ’90-ih i početkom 2000-ih u Poljskoj. U javnosti se prvi put pojavila 2001. godine dok je 2003. upisana kao nova sorta u zvanični registar i za svega nekoliko godina stekla je veliku popularnost i počela u velikoj meri da se primenjuje u svetskoj poljoprvredi zavhaljujući dobrim prinosima i uzgojnim osobinama i brzoj isplativosti sadnje.
Osnovne karakteristike polke
Ova sortu karakterišu veliki, čvrsti plodovi tamnocrvene boje i srednje slatkog ukusa.
Pored toga što stalno i dosta rađa od ostalih sorti razlikuje se i po načinu sadnje i obrađivanja, a njena dobra osobina je i što ne zahteva posebne uslove uzgajanja i vrlo je otporna na biljne bolesti i vremenske prilike iako je treba zaštiti od jakih vetrova i mrazeva koji mogu da naškode svim poljoprivrdnim kulturama zajedno sa naglim i velikim temperaturnim oscilacijama što je u poslednjih nekoliko godina postala odlika klime na našim prostorima.
Polku je najbolje saditi tokom rane jeseni zbog boljeg i bržeg razvoja sadnica i davanja prvih prinosa već na leto zbog čega se uložena sredstva vraćaju u kratkom vremenskom roku mada se može zasaditi i u proleće.
Uslovi i načini uzgoja i sadnje polke
Optimalna nadmorska visina za sadnju polke je od 400 do 800 metara, a praktikuje se kupovina njenih sadnica iz plastenika i staklenika odnosno iz rasadnika koji imaju sertifikat za uzgoj dok one koje su proizvedene izvan njih tačnije na otvorenim parcelama treba izbacivati iz upotrebe. Sadnice polke koštaju između 50 i 100 dinara.
Optimalni parametri za sadnju polke
Kod sadnje polke razmak između sadnica treba da bude 2.5 x 0.5 metara dok razmak između redova 2.4 x 3.3. metra. Razmaci se prave kako bi nesmetano obavljali svi radovi, odnosno zalivanje, košenje, prskanje zaštitnim sredstvima protiv štetočina i bolesti i berba.
Sadnja na parcelama gde u krugu od 200 metara ima bobičastog voća se ne preporučuje zato što može doći do pojave raznih bolesti i stetočina. Najbolje je birati mesta u blizini reka zbog veće vlažnosti tla koja pogoduje uzgoju ove sorte. Po mogućstvu, polke je najbolje zasaditi na sunčanoj strani gde je dobar protok čistog vazduha i na izuzetno propustljivom tlu, optimalne kiselosti od 5.5 do 6.5 jedinica sa dosta hranljivih organskih sastojaka, a u takva zemljišta spadaju muljevita i peskovita ilovača i druga. Kod manjka organskih minerala u zemljištu kod korena polke može da nastupi bolest i dođe do njegovog oštećenja i propadanja slaba cirkulacija vazduha može da prouzorkuje truljenje biljke, oštećenja na cvetovima kao i pojavu gljivičnih oboljenja.
Takođe, treba proveriti kvalitet zemljišta tačnije da li u sebi ima sve potrebne organske hranljive materije jer ukoliko nečega nema u dovoljnoj meri neophodno je pođubriti parcelu po mogućstvu stajskim ili živinskim đubrivom, u količinama od 22 do 44 tone po hektaru dok veštačko đubrenje treba izbegavati.
Priprema i obrada zemljišta pre i posle sadnje
Godinu dana pre zasađivanja zemljište treba dobro pripremiti i ukloniti korov, a prednost kod procesa sadnje je i ta što ne mora da se stavlja bilo kakav vid oslonca za polku poput žice, špalira i drugih vidova potpore jer je njeno stablo vrlo čvrsto i izuzetno razvijeno.
O navodanjavanju posebno treba povesti računa zbog sve učestalijih klimatskih promena što se pre svega odnosi na visoke tempareture i suše u toku leta. Ovakvi vremenski uslovi mogu izazvati isušivanje plodova koji upravo zbog nedostatka vode postaju sitni i gube sočnost, a listovi sagorevaju pa ne mogu da obezbede dovoljno hlorofila u procesu fotosinteze.
Zasade polke treba zalivati redovno i dovoljno pogotovu tokom vrelih letnjih dana, a najviše vode potrebno je u avgustu i septembru zbog isušivanja tla koje nastaje upravo zbog velikih vrućina i jakog sunčevog zračenja zbog čega se praktikuje postavljanje i mrežne zasene koja istovremeno štiti od sunca i od nepogoda među kojima najviše štete malinama nanosi grad. Kao najefikasniji vid navodnjavanja, iz iskustva poljoprivrednika, najbolje rezultate je dao sistem Kap po kap.
Shodno klimatskim karakteristikama preporučuje se postavljanje i propustljivih vetrobrana ukoliko su području uzgoja polke zastupljeni jači naleti vetra. Bitno je voditi računa da postoji i slobodna i stalna cirkulacija vazduha kako ne bi došlo do oštećenja i sušenja cvetova ove maline. Nabavka svih sredstava i opreme za obradu i zaštitu zasada zavisi od finansijkih mogućnosti, ali kod ove maline ta ulaganja su isplativa kako na dugoročnom tako i na kratkoročnom planu.
Ovu sortu svake godine u novembru nakon završetka radova i nakon što nastupe hladni dani treba pokositi do zemlje kako bi na proleće opet počela da raste i daje plodove ili je bar iseći na 30 do 40 centimetara visine.
Mere prevencije i zaštite polke od bolesti i štetočina
Orezivanje maline
S obzirom na to da spada u dvorodne maline, nakon berbe tačnije u jesen, obavlja se rezidba odnosno eliminisanje jednogodišnjih izdanaka što štiti zasade od raznih bolesti i štetočina koje napadaju biljke.
Dvogodišnji izdanci se orezuju na proleće i tom procesu se uklanjaju svi osušeni izdanci što dodatno povećava prinose polke i njenu otpornost na nastanak oboljenja.
Bolesti i štetočine koje napadaju polku
Jedna od najčešćih pretnji za polku, posebno tokom berbe, je truljenje plodova prouzrokovano velikim vrućinama koje pogoduju razvoju gljivice bortritis koja izaziva pojavu truleži sive boje. Ovaj problem treba suzbiti na vreme, odnosno i pre nego što nastane – u periodu hladnih i kišnih dana kada cvet polke tek počinje da se otvara tačnije u prvoj fazi cvetanja. Lečenje tokom berbe ne daje rezultate.
Prevencija se sprovodi upotrebom preparata iz grupe bortricita, a ukoliko kišni i hladni vremenski uslovi potraju i duže od jednog meseca, koliko traje cvetanje polke, onda se praktikuje korišćenje nekog od prirodnih ili veštačkih fungicida – sredstva iz grupe pesticida koja su namenjena isključivo za suzbijanje i uništavanje gljivičnih oboljenja.
Kao što je već rečeno polka je po svojim karakteristikama otporna na razna oboljenja u čemu joj dodatno pomažu rezidba i orezivanje iako mogu da joj naškode insekti kao što su skočibube odnosno njihove larve tzv. žičnjaci, zatim nematode – iz grupe valjkastih crva, junske bube pa čak i pčele ukoliko ih ima dosta, a za uništavanje svih tih štetočina obavezno se moraju primenjivati insekticidi pogotovu u slučaju njihove masovne pojave.
Junska – malinina buba
Junska buba je poznata i kao malinina buba zato što nanosi ogromnu štetu pupoljcima, cvetovima i plodovima maline na našim prostorima iako dvorodne sorte poput polke neretko uspeju da se odbrane i prežive. Ukoliko dođe do njihove najezde, što se često dešava, prinosi mogu biti smanjeni čak i do 80 odsto što su veliki gubici za poljoprivredne proizvođače zbog čega je bitno reagovati blagovremeno.
Bitno je da vlasnici poljoprivrednih gazdinstava obrate pažnju i detaljno pregledaju zasade krajem aprila i početkom maja, kada se ove bube pojavljuju. One spadaju u jednogodišnje i jednogeneracijske insekte, koji prezime kao odrasli, i na proleće izlaze napolje, a period izletanja im traje dugo, sve do kraja juna zbog čega se i zovu junske bube. Njihova najezda je najintezivnija polovinom maja kada se kod maline razvija cvetni pupoljak i tada ova buba polaže jaja u njen cvet i dopunski se ishranuje malinim lišćem koje zbog toga izgleda vrlo oštećeno i vide mu se samo žile (žlezde) dok je zelena površina lista pojedena i praktično je nema.
Ženke ovog insekta su aktivnije od mužjaka, posebno tokom suvih i vrelih dana, a za uništavanje ovih buba na našem tržištu na raspologanju imaju dva insekticida, cipermetrin i bifetrin.
Možda će vas zanimati i ovo da pročitate: Malina vilamet >>
Berba i prinosi polke
Kao što je već rečeno polka se bere od druge polovine jula do prvih mrazeva u novembru pa čak nekad i u decembru, što je produženi period berbe koja se u sezoni obavlja svaki drugi ili treći dan zbog čega su znatno smanjeni troškovi za najam radne snage.
Prinosi po hektaru optimalno iznose oko 12 tona dok u najboljim uslovima mogu dostići i 20 tona, a na svakoj pojedinačnoj sadnici može da rodi i do 2.5 kilograma plodova. Cena po kilogramu polke kreće se od 200 dinara do tri evra, a prednost ove maline je što se zahvaljujući produženom periodu davanja prinosa, može naći na tržištu kada druge sorte nisu dostupne u ponudi i upravo tada je njena cena najveća. Pošto su joj plodovi kvalitetni polka se u gotovo istim količinama prodaje i sveža i smrznuta zbog čega je vrlo pogodna i isplativa za gajenje.