Zdravlje

Ugradnja stenta – postupak, iskustva, oporavak i cena

Koronarne arterije hrane naše srce krvlju. Na ovim arterijama se mogu stvoriti prepreke, tj. suženja zbog gomilanja taloga po zidovima ovih krvnih sudova.

Talozi su, u najvećem broju slučajeva, zapravo masne naslage. Kao posledica ovih situacija, dešava se da krv više ne može normalno da cirkuliše i da do srca ne dolazi dovoljno kiseonika. Srce tada doživljava ishemiju. Simptomi ishemije srca su stezanje u grudima, pečenje i osećaj bola.

Ako se ovakav problem ne registruje na vreme i ako se ne leči pravovremeno, polako dolazi do potpunog zatvaranja krvnog suda. Zapušen krvni sud više ne može da dovede krv i kiseonik do srca, pa nastaje srčani udar ili infarkt.

Na znak prvih tegoba, pacijent se mora obratiti lekaru. Kardiolog vrši pregled i preporučuje dodatne procedure radi ispravne dijagnostike. Jedna od tih procedura je koronarografija, tačnije snimanje srčanih krvnih sudova.

Ovakvo snimanje podrazumeva malu vrstu operacije, koja se izvodi u lokalnoj anesteziji. Lekar ubacuje kateter preko arterije iz prepone ili iz podlaktice. Na taj način on dospeva do srčanih krvnih sudova i snima ih. Na licu mesta, lekar analizira dobijene rezultate i preporučuje dalje korake.

Ukoliko se na snimku vide suženja na krvnim sudovima, a ta suženja predstavljaju opasnost i rasprostranjena su, lekar predlaže ugradnju stenta. Teški slučajevi se, ipak, podvrgavaju revaskularizaciji, tj. hirurškoj operaciji krvnih sudova.

Šta je stent i čemu služi?

Stent je mala metalna cevčica mrežaste strukture. Uz pomoć ove cevčice se razbijaju zapušena i sužena mesta na krvnim sudovima i učvršćuju vaskularni zidovi. Na taj način se obezbeđuje neometani protok krvi kroz koronarne arterije.

Lekar određuje na kom mestu se nalazi suženje koje je pogodno za ugradnju stenta, a zatim u koronarnu arteriju implementira kateter na kome se nalazi mali balon koji nije raširen. Na balonu se nalazi stent. Potom lekar postavi balon tamo gde smatra da se nalazi najveće suženje vaskularnog suda, naduvava ga i na taj način ubacuje stent u zid koronarne arterije. Lekar zapravo raširi suženi deo krvnog suda i uz pomoć stenta i njegove mrežice preventivno obezbeđuje ponovno zapušenje suda, kao i ponavljanje problema.

Postoje dve osnovne vrste stentova: čist metalni stent (BMS/Bare Metal Stent) i stent koji je takođe od metala po kome je premazan lek (DES/Drug Eluting Stent). Obe vrste stentova ostaju zauvek u krvnom sudu.

Jedna novija generacija stentova podrazumeva nemetalnu osnovu. Ovakvi stentovi se, nakon nekog vremena, razlože u organizmu, a potom i izbace (BVS/Biovascular Scaffold).

Stent je poznat kao važan uređaj u kardiologiji i vaskularnoj hirurgiji, međutim stent se može koristiti i za lečenje drugih kanala u organizmu. Tako postoje stentovi za mokraćni kanal, jednjak, žučni kanal, itd. Ovaj žičani uređaj se koristi svuda gde treba da održi fiziološke vrednosti poprečnog preseka ili da proširi i uveća otvore šupljih, tj. cevastih struktura u organizmu.

Stent u medicini označava i sve one uređaje koji služe za podršku telesnih otvora kod operacije presađivanja kože.

Najviše eksploatisani stentovi su oni od nerđajućeg čelika, koji se još zovu i stentovi na naduvavanje (baloon expandable stents) i pored njih, stentovi napravljeni od nitinola, koji se sami šire (self-expendable).

Od kada se koristi stent u medicini?

U današnje vreme, stent se uspešno upotrebljava kao pomoćno i glavno sredstvo u mnogim intervencijama: u ginekologiji, hirurgiji traheje, stomatološkoj hirurgiji i protetici, rekonstrukciji nosa, plastičnoj hirurgiji. Međutim, njegova upotreba je najraširenija u kardiovaskularnoj interventnoj hirurgiji, u krvnim sudovima i kanalima.

Operacija sa ugradnjom stenta u kardiovaskularnoj medicini se zove angioplastika. Prvu angioplastiku je izveo Andreas Grincig, 1974. godine i to u lokalnoj anesteziji. U San Francisku, a zatim i u Cirihu, 1977. godine, u saradnji sa dvojicom kolega, izveo je elektivno aortokoronarno premošćavanje.

Glavna i važna otkrića vezana za ugradnju stenta, nastala su sredinom 80-ih godina prošlog veka, kada su Jacques Puel i Ulrih Sigvar ubacili intrakoronarni stent u ljudski organizam.

loading...

Stentovi obloženi lekom (DES) se koriste u kliničkom lečenju od početka ovog veka. Danas je njihova upotreba najdominantnija, mada istraživanja pokazuju da nisu značajno pomogli u lečenju akutnog infarkta miokarda u poređenju sa običnim stentovima.

Restenoza

Najveći problem nakon izvršenja interventne angioplastike, tj. ugradnje stenta može biti restenoza. Restenoza je, zapravo, ponovljeno suženje arterija koje se javlja uprkos ugradnji stenta. Pre početka primene balon stentova restinoza se javljala kod 50% pacijenata i to 3-6 meseci nakon operacije. Zahvaljujući angioplastici uz pomoć balon stentova, ovaj procenat je smanjen na 20-30%.

Metalni stentovi se prave od nerđajućeg čelika, nitinola i kobalt-hroma. Ovi materijali podnose velike pritiske i pacijenti ih nose čitavog života. Metalni stentovi se proizvode sa balonom za dilataciju. Balon je potpuno definisane veličine i nakon ugradnje se naduvava i podešava do odgovarajućeg oblika.

Stentovi koji se sami šire (samoekspandirajući stentovi) su oblikovani u zavisnosti od primene. Ovaj stent se postavlja na zadato mesto (u kanal sa suženjem), a zatim se sam otvara i postiže odgovarajuću veličinu i obim. Naučnici tvrde da ovi stentovi prouzrokuju veći nivo restenoza.

Istraživanja pokazuju da su stentovi koji kao posledicu imaju najmanji procenat restenoza – stentovi obloženi lekom. Ovi stentovi su obloženi polimerom koji je posebno tehnološki obrađen, a na njemu se nalazi medikament i to najčešće Rapamycin, Paclitaxel ili Zotarolimus.

Biorazgradivi stentovi su u fazi istraživanja i inoviranja i trebalo bi da donesu najbolje rezultate.

Koronarna angioplastika i ugradnja stenta

Koronarna angiplastika, koja se još naziva perkutana koronarna intervencija je procedura koja se koristi za otvaranje, tj. otpušivanje zapušenih srčanih arterija. Angioplastika podrazumeva privremeno ubacivanje i naduvavanje malog balona na mestu gde vam je arterija zapušena kako bi se pomoglo da se ona otpuši.

Angioplastika se često kombinuje sa permanentnim plasiranjem male žičane cevi, tj. stenta koji pomaže da se arterija drži otvorenom i smanjuje šansu da se ona ponovo suzi. Angioplastika može poboljšati simptome blokirane arterije, kao što su bol u grudima i otežano disanje. Angioplastika se takođe primenjuje i tokom srčanog udara da brzo otvori blokirane arterije i da smanji štetu koja u tom trenutku može da nastane na srcu.

Zašto se radi angioplastika sa ugradnjom stenta?

Angioplastika se primenjuje u slučajevima lečenja bolesti koja je poznata kao ateroskleroza. Ateroskleroza je sporo gomilanje masnih naslaga u krvnim sudovima vašeg srca. Vaš kardiolog može sugerisati angioplastiku sa ugradnjom stenta kao opciju lečenja kada lekovi ili promena načina života nisu dovoljni da poboljšaju zdravlje srca ili ako ste imali infarkt ili jak bol u grudima (angina).

Angioplastika nije za svakoga. Ako je glavna arterija koja dovodi krv u levu stranu srca uska, ako je srčani mišić slab ili ako imate više obolelih krvnih sudova, onda je bajpas koronarnih arterija bolje rešenje nego angioplastika sa ugradnjom stenta. Pri izvođenju bajpasa koronarnih arterija, blokirani deo vaše arterije se premosti tako što se koristi krvni sud iz nekog drugog dela vašeg tela.

Ukoliko imate dijabetes ili više zapušenih krvnih sudova, vaš lekar može preporučiti bajpas. Odluka o tome koja će se operacija izvršiti donosi se u zavisnosti od stepena oboljenja vašeg srca i od ukupnog zdravstvenog stanja.

Mogući rizici i posledice koronarne angioplastike sa ugradnjom stenta

Iako je angioplastika sa ugradnjom stenta manje invanzivna intervencija od bajpas operacije, ona ipak nosi neke rizike. Najčešći rizici uključuju:

  • Ponovno sužavanje arterije (restenozu). Kada se vrši samo angioplastika, bez ugradnje stenta, restenoza se dešava u oko 30% slučajeva. Stentovi su uvedeni da bi umanjili restenoze. Čisti metalni stentovi smanjuju šansu za pojavu restenoze u oko 15% slučajeva, a upotreba stentova sa premazanim lekom smanjuje rizik na 10% slučajeva.
  • Stvaranje krvnih ugrušaka. Krvni ugrušci se mogu formirati unutar stenta čak i nakon intervencije. Ovi ugrušci mogu zatvoriti arteriju, izazivajući srčani udar. Vrlo je važno uzimati Aspirin ili neki drugi lek koji pomaže u tome da se smanji rizik od stvaranja krvnih ugrušaka i to po prepisu lekara i na način kako je on rekao.
  • Krvarenje. Može se desiti da imate krvarenje na nozi ili ruci i to na mestu gde je ubačen kateter. Obično se na tim mestima stvaraju modrice, ali se ponekad desi da dođe do ozbiljnog krvarenja koje zahteva transfuziju krvi ili hitnu hiruršku intervenciju.

Kako se pripremiti za ugradnju stenta?

Pre zakazane angioplastike sa ugradnjom stenta, lekar će pregledati vašu medicinsku istoriju i obaviće fizikalni pregled. Takođe, biće vam zakazano snimanje, tj. koronarni angiogram, putem kojeg će se videti da li se zapušenja i blokade u vašim krvnim sudovima mogu uopšte tretirati angioplastikom. Koronarni angiogram pomaže lekaru da utvrdi da li su vaše arterije sužene ili zapušene.

Zatim ćete dobiti uputstva šta smete da jedete i pijete pre intervencije. Obično se kaže da ne smete ništa unositi 6-8 sati pre operacije.

U zavisnosti od toga da li je intervencija hitna ili je prethodno planirana, dobićete upute za rutinske testove i analize, uključujući EKG i analizu krvi.

Tok intervencije

Na vašem telu se ne izvodi nikakav otvoren rez, osim malog reza na koži preko krvnog suda kroz koji će biti provučen kateter. Na pregibu ruke ili na preponi se primenjuje lokalna anestezija. Na tom mestu kardiolog plasira uvodnik kako bi imao pristup srcu (preko ramene ili butne arterije). Uz pomoć uvodnika, kardiolog uvlači kateter do ušća koronarne arterije. Putem stenoze se, zatim, provlači koronarna žica. Ova žica obezbeđuje put svim instrumentima koji su potrebni za intervenciju.

Ako intervencija podrazumeva upotrebu balona, onda se na ovoj tački procesa on postavlja na mesto gde je arterija sužena. Balon se naduvava i to u više navrata, a pacijent može osetiti izvestan bol u grudima. Svakako, obavestite lekara o bolu.

Ako je uz pomoć balona ubačen i stent, on se sada imputira u suženi deo arterije. Kako se balon naduvava, tako stent ostaje utisnut na zidu zapušenog krvnog suda. Dešava se da lekar želi dodatno da proširi stent pa uzima drugi balon i vrši post-dilataciju. Na taj način uspešno pravi pun kontakt između zida krvnog suda i stenta.

Tokom intervencije angioplastike sa ugradnjom stenta, dobijate medikament koji razređuje vašu krv (heparin-antikoagulant).

Ponašanje nakon intervencije

Nakon intervencije ćete verovatno ostati u bolnici jedan dan, dok će nad vašim srcem biti vršen monitoring, a lekovi će biti prilagođeni i plasirani u tačno određeno vreme. Vi ćete verovatno biti u stanju da se odmah vratite svakodnevnim aktivnostima nedelju dana posle angioplastike. Ukoliko je angioplastika sa ugradnjom stenta bila rađena zbog infarkta, onda će vaš boravak u bolnici biti duži.

Po povratku kući, pijte dosta tečnosti, izbegavajte naporne fizičke aktivnosti i poslušajte sve savete lekara.

Cena angioplastike sa ugradnjom stenta

Ugradnja stenta u opštoj bolnici MEDIGROUP u Beogradu, u trenutku pisanja teksta, iznosi 234.630,00 din. Na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, je cena, u trenutku kada je pisan ovaj pregled, iznosila oko 60.000,00 din.

Ugradnja stenta – postupak, iskustva, oporavak i cena
5 (100%) 4 votes

Sponzorisano:

loading...

Ostali čitaju i ovo: