Zdravlje

Previjanje rane – postupak i saveti

Rane jesu povrede kod kojih u najvećem broju slučajeva dolazi do prekida u kontinuitetu ili stručnije rečeno prekida u integritetu kože, te se kao takve uglavnom opisuju kao otvorene rane. Pored kože, rane mogu biti praćene i različitim stepenima oštećenja sluzokože ili pak dubljih tkivnih struktura.

Najčešći problem koji se kao posledica postojanja rana javlja jeste infekcija, primarna ili sekundarna superinfekcija i to najčešće piogenim bakterijama, a to se događa ukoliko rana nije ili je nepravilno zbrinuta (pa čak i posle operacije).

Vrste rana

Postoji više načina da se klasifikuju rane. Jedan od njih je i prema vrsti mehaničke sile koja deluje, te tako rane mogu biti:

  • Ogrebotine (površinske povrede kože, epiderma i derma)
  • Ubodne rane (nastaju dejstvom šiljatih predmeta najčešće – šilo, ekser, igla)
  • Posekotine ( uzrokuju je oštri predmeti, najčešće nož ili staklo)
  • Nagnječenja (najčešće nagnječenje prilikom pada i udarca tupim predmetom)
  • Razderotine (nastaju kada kratkotrajno tupa sila deluje na površinu tela)
  • Kombinacija razderotine i nagnječenja (nastaje delovanjem snažne tupe sie na površinu tela)
  • Smrskotine (nastaje dejstvom vrlo jake sile gde meka tkiva i kosti bivaju smrskana)
  • Eksplozivne rane (nastaju kod eksplozije mine ili delovanjem predmeta koji se rasipaju)
  • Ugrizne rane (nastaju ujedom životinja ili ljudi i obično su vrlo kontaminirane)
  • Traumatske amputacije (otkidanje prstiju, šake, ruke, noge i slično)
  • Avulzije (podrazumeva traumatsko odvajanje kože od potkožnog tkiva)
  • Strelne rane koje mogu biti ustrelne i prostrelne, itd.

U zavisnosti od vremena kada su nastale, rane mogu biti akutne (sveže, do 8 sati od povrede) i stare (preko 8h od povrede) i hronične (dekubitalne rane, venski, arterijski dekubitusi mekotkivni), a u zavisnosti od stepena zaprljanosti – čiste, čiste/kontaminirane i prljave.

U odnosu na dubinu rane ona može imati četiri stepena i to

I – prvi stepen gde se ne vide jasno lezije tj oštećenja kože već samo eritem, edem i povišena lokalna temperatura

II – drugostepena rana koja zahvata isključivo kožu, epiderm i derm

III/IV – rane koje zahvataju dublje slojeve kože, nerve, mišiće, krvne sudove

Obrada i lečenje rane

Obrada nastale rane prolazi kroz nekoliko faza i to naravno zavisi i od same rane, od toga kako je nastala, koliko je obimna i slično. Pri tom, postoje neki osnovni postulati koji se moraju primenjivati kao ne bi došlo do pogoršanja postojećeg stanja i velikih posledica po obolelog, tj cena koju oboleli plaća može biti prilično velika.

Da bi se rana adekvatno obradila i da bi posledice njenog nastanka i ožiljci svake vrste bili što manji, mora se pravilno pristupiti njenoj obradi i to kako smo već i pomenuli kroz postupke od nekoliko faza.

loading...

Prva pomoć

Na prvom mestu potrebno je znati da, ukoliko je rana nastala ubodom nožem ili ma kakvim drugim oštrim predmetom, isti se ne sme iz rane vaditi kada se sprovodi prva medicinska pomoć. Dakle, strana tela se vade tek u prisusutvu stručnog lica i u odgovarajućim uslovima koja su u te svrhe predviđena.

Nadalje, ukoliko imamo pri ruci kakav antiseptik poput joda ili vodonik peroksida, rivanola, moemo očistiti ranu od unutra ka spolja, a nikako obratno da ne bismo uneli prljavštinu u ranu. Takođe, ranu ne ispirati, jer se mogu sprati već formirani koagulumi i može doći do ponovnog krvarenja.

Na ranu je nadalje potrebno staviti kakvu sterilnu gazu ili kompresu, a ako ona krvari više, potrebno je izvršiti hemostazu na odgovarajući način, a to je najčešće kompresijom. Ako je povređen ekstremitet, potrebno ga je imobilisati.

I najvažnije je napomenuti da povređenog što hitnije treba transportovati u najbližu zdravstvenu ustanovu, gde će se takozvana primarna obrada rane izvršiti u prvih 6-8h (vreme za koje se mora izvršiti primarna obrada rane).

Antitetanusna zaštita

Kod svih osoba koje su povređene ili ranjene na bilo koji način, neophodna je antitetanusna zaštita. Ona se sastoji iz pasivne i aktivne imunizacije (u vidu vakcine koja se daje i nakon mesec dana, nakon 6 meseci i nakon godinu dana od nesrećnog slučaja).

Pregled rane

Kada unesrećeni dospe u određenu zdravstvenu ustanovu, osnovna dužnost lekara jeste da ranu i opiše, tj da pregleda i vidi osnovne karakteristike rane a i da potom adekvatno zbrine pacijenta.

Na prvom mestu vrlo je bitno opisati gde se rana nalazi, tj prikazati lokalizaciju rane. Potom je bitna i veličina rane, tj njena dužina i širina, kao i izgled njenih ivica, njeno širenje, da li krvari i generalno kakvo je stanje cirkulacije i senzibiliteta u toj oblasti.

Obrada rane

Kada se završilo sa pregledom rane pristupa se njenoj obradi i ona može biti:

  • Primarna obrada rane, tj primarni šav
  • Primarni odloženi šav
  • Sekundarno rano zatvaranje rane
  • Kasno sekundarno zatvaranje rane

Primarna obrada rane

Primarna obrada jeste obrada i ušivanje rane u prvih 6-8 sati, tj u takozvanom zlatnom satu, kada još uvek nije došlo do infekcije rane. Taj period može biti i nešto duži, tj odložiti se na 12 sati, i to ukoliko se pacijentu ordiniraju odgovarajući antibiotici.

Rane koje se primarno zbrinjavaju jesu takozvane incizione rane i to su rane koje su nanete u cilju obavljanja neke hirurške intervencije. Tako, tu spadaju na primer rane kod operacije štitne žlezde, rane posle carskog reza, rane kod operacije abdominalnih organa i slično.

Ono što je kod ovog postupka bitno jeste adekvatno očistiti ranu, učiniti hemostazu krvnih sudova, ukloniti strana tela ukoliko postoje i ušivati sve slojeve redom i to bez tenzije, kako ne bi došlo do ishemije i nekroze. Ipak šavovi moraju dovoljno približiti ranu da između ivica ne ostaje prazan prostor. Ako on zaostane i napravi se takozvani slobodni, mtvi prostor, tu se može taložiti eksudat i stvarati povoljna podloga za razvoj infekcije.

Ipak, ako iz nekog razloga mora da se tokom intervencije ostavi slobodan prostor, potrebno je staviti dren. Rana se štiti zvojem jer je tako manja opasnost od infekcije koja se najčešće razvija u prvih 3-5 dana od intervencije.

Primarni odloženi šav

Situacija kada se stavlja primarni odloženi šav jeste ona kada je od povređivanja do javljanja lekaru, tj do obrade rane prošlo više od 12h, ili ukoliko je rana toliko kontaminirana da se uprkos pravilnoj i pravovremenoj primarnoj obradi može javiti infekcija. Tada se nakon pravilne obrade rane, ona ne ušiva, već se sterilno zavije i tako se prati sledećih 4-5 dana.

Ukoliko ne dođe do infekcije mogu se postaviti šavovi ali se ne moraju vezivati. Nadalje se prati rana još nekoliko dana kada se postave definitivni šavovi koji se vezuju.

Sekundarni šav

Sekundarni šav postavlja se nakon što se reguliše tj zaleči postojeća infekcija. On se može postavljati i nakon saniranja infekcije rane koja je prethodno zbrinuta primarnim šavom.

Takva infekcija može se razviti usled prodora mikroorganizama, stranog tela, usled raznih pridruženih bolesti koje organizam vode u loše opšte stanje, dijabetesa, slabosti srca, i mnogih drugih, pa i starosti uopšte. Tada se čišćenje i previjanje rane vrši svakodnevno, uz naravno intenzivnu primenu visokih doza antibiotika.

Materijal za previjanje rane

Neki od osnovnih postulata koje materijal kojim se rana previja mora da ispunjava jesu da je on: sterilan, da dobro upija, da ne izaziva alergije tj da je hipoalergijski, da ne iritira kožu i ranu uopšte, da na istu dobro naleže i da se lako sa iste može ukloniti. Nekim od antiseptika, vazelinom ili antibiotskim mastima, može se premazuvati materijal i na taj način sprečiti lepljenje gaze, tj zavoji koji se preko nje stavljaju.

Ono što je još bitno znati jeste i činjenica da se ispod zavoja može stvoriti vlažna sredina koja pogoduje razvoju patogenih mikroorganizama, te je zato pogodno ranu češće previjati i čistiti, tj potrebno je postupati po strogim pravilima asepse i antisepse.

Komplikacije kod obrade rane

Komplikacije koje se mogu javiti kod obrade rane mogu se podeliti na rane i kasne. U rane spadaju hematomi, seromi i infekcije, dok u kasne spadaju apscesi i dehiscencije (razmicanje ivica rane).

Ipak, ovakve komplikacije mogu se adekvatno sprečiti poštovanjem pravila asepse i antisepse, pravilnom hemostazom, pravilnom tehnikom ušivanja i slično.

Sponzorisano:

loading...
Loading...

Ostali čitaju i ovo: