Riba losos pripada porodici pastrmki (Salmonidae) u kojoj se nalaze pastrmke i lososi. Losos je brza i veoma pokretljiva riba koja može živeti u čistim potocima i planinskim rekama, dok postoje određene vrste koje se mogu naći i u okeanima. Međutim, mrešćenje lososa se obavlja isključivo u potocima. Tu se i izležu.
Rod Salmo, ribe lososa, potiče iz pritoka Severnog Atlantika, dok je rod Oncorhynchus domaći u Pacifiku. Dosta vrsta lososa je preneto u sredine koje za njih nisu domaće, a to su Velika jezera u severnoj Americi i Patagonija u južnoj Americi.
Danas se losos gaji na ribljim farmama širom celog sveta.
Losos provodi svoj život u jezerima, rekama ili moru. Dok je mlad, losos se nalazi u potoku ili reci gde se i izlegao, potom ide niz vodu da bi došao do mora. U moru raste, a kada sazri, vraća se uzvodno ne bi li došao opet u slatku vodu kako bi se mrestio i kako bi se izlegao i uginuo.
Reč losos na engleskom jeziku glasi salmon. To je reč koja vodi poreklo od latinske reči salmo, što bi trebalo da znači “skočiti, preskočiti”.
Postoji devet vrsta koje su komercijalno važne, a svih devet vrsta se mogu podeliti u 2 roda. Jedan je rod Salmo koji je vezan za Atlantik, a drugi je rod Oncorhynchus koji ima osam vrsta i koji se prirodno nalazi u severnom Pacifiku.
Salmo iz Atlantika može da dostigne maksimalnu dužinu od 150 cm, mada je prosečna dužina oko 120 cm. Njegova maksimalna težina iznosi 46.8 kg. Živi 13 godina.
Pacifički losos, kao što smo rekli, ima osam vrsta: Chinook, Chum, Coho, Masu, Pink i Sockeye.
Zašto je zdravo jesti ribu losos?
Losos se smatra jednom od vrsta riba koje su najhranljivije. Masna riba losos je puna nutritijenata i može ublažiti i smanjiti sve one negativne faktore koji utiču na to da dobijete nekoliko teških i opasnih bolesti. Takođe, ova riba je ukusna, raznovrsno se priprema i široko je dostupna.
Probaćemo da nevedemo najvažnije razloge za unos lososa, kao i njegove prednosti za održavanje dobrog zdravlja čoveka.
Pre svih karakteristika, uvek se, kada je u pitanju riba losos, navodi da je ona prebogata omega-3 masnim kiselinama. Pritom se misli na dugolančane kiseline DHA ili dokozaheksaenoinske kiseline i EPA ili eikozapentaenoinske kiseline. Smatra se da zdrava i odrasla osoba treba da uzima na dnevnoj bazi oko 250 do 500 mg kombinovanih DHA i EPA kiselina.
Ove kiseline su važne zbog toga što imaju mnoga lekovita svojstva: snižavaju visok krvni pritisak, ublažavaju upalu, utiču na poboljšanje funkcionisanja ćelija koje učestvuju u oblaganju arterija i smanjuju rizik za dobijanje raka. U porciji od samo 100 g ribe losos nalazi se 2.3 g omega-3 masnih kiselina. Kada se kaže losos, misli se na gajenog lososa iz ribnjaka. Kada je u pitanju divlji losos, onda je količina veća, jer oni sadrže 2.6 g omega-3 masnih kiselina.
Neke studije su dokazale da unošenje omega-3 masnih kiselina iz lososa utiče na ljudski organizam na isti onaj način kao što to čini riblje ulje u kapsulama. Takođe, ako osoba unese svakoga dana po 1-5 g ovih masnih kiselina, primetiće veliko poboljšanje u funkcionisanju arterija.
Ako govorimo o svakodnevnom životu normalno zdrave osobe, onda bi preventivna doza trebalo da iznosi neke 2 porcije ribe lososa u roku od nedelju dana. Na taj način će se uneti neophodan procenat omega-3 masnih kiselina.
Vitamini, proteini i antioksidansi u lososu
U mesu ribe losos se nalazi značajna količina vitamina iz B kompleksa. Samo 100 g ribe sadrži:
- 51% pdk (preporučena dnevna količina) vitamina B 12;
- 7% pdk vitamina B9 poznatijeg kao folna kiselina;
- 29% pdk vitamina B2 poznatijeg kao riboflavin;
- 18% pdk vitamina B1 poznatijeg kao tiamin;
- 50% pdk vitamina B3 poznatijeg kao niacin;
- 47% pdk vitamina B6;
- 19% pdk vitamina B5, poznatog i kao pantotenska kiselina.
Svi navedeni vitamini iz B kompleksa su veoma važni za obavljanje određenih metaboličkih procesa u ljudskom organizmu. Tu se pre svega misli na ublažavanje inflamacija koje dovode do raznih oboljenja, pa i srčanih, zatim, na transformisanje nutritijenata u telesnu energiju, kao i na poboljšanje i stvaranje DNK.
Da nema dovoljno vitamina B, funkcionisanje mozga ne bi bilo na optimalnom nivou, a nervni sistem ne bi funkcionisao ispravno. Ipak, često se dešava da ljudi pate od nedostatka ovih vitamina.
Mineral selen i meso lososa
U lososu ima mnogo minerala selena. Na sreću, ljudskom organizmu nije potrebno mnogo ovog elementa. Ako se ishrana bazira na lososu, makar dva puta nedeljno, budite uvereni da ćete na taj način unositi dovoljne količine lososa. Zahvaljujući selenu, ljudi koji su oboleli od autoimune bolesti koja utiče na rad štitne žlezde, mogu da smanje povišen broj antitela. Takođe, selen održava dobro zdravlje kostiju u čovekovom telu.
Dovoljno je da uzmete 100 g lososa i dobićete oko 50-60% od neophodne količine selena po danu.
Kalijum i meso lososa
Pored selena, vitamina B kompleksa i omega-3 masnih kiselina, losos je poznat i po tome što je odličan izvor kalijuma. Konkretno, u divljem lososu (100 g), možete pronaći 18% preporučene dnevne količine. Losos iz ribnjaka nudi 10% dpk kalijuma.
Kalijum je važan za kardiovaskularna zdravstvena pitanja. On balansira naš krvni pritisak, pa na taj način utiče na sprečavanje moždanog udara i zadržavanje tečnosti u telu.
Ako bi zdrava osoba prestala da unosi dovoljne količine kalijuma, automatski bi počela da zadržava vodu, a krvni pritisak bi joj porastao.
Proteini u lososovom mesu
Svako ko hoće da unosi zdrave proteine, trebalo bi da jede meso lososa. Proteini koji se nalaze u ovoj vrsti ribe su kvalitetni, jedni od najkvalitetnijih koje čovek može da konzumira. Zdravi proteini su bitni za sveukupno dobro zdravlje čoveka jer učestvuju u održavanju mišićne mase.
U porciji od 100 g lososovog mesa, pronaći ćemo oko 25 g zdravih proteina.
Zašto je lososovo meso narandžaste boje?
Interesantna boja mesa ove ribe potiče od prisustva astaksantina. To je antioksidans iz porodice karotenoida. Ovaj antioksidans ima mnogo pozitivnih efekata kada je u pitanju zdravlje čoveka.
Ovi efekti su, pre svega, vezani za smanjenje oksidacije lošeg holesterola (LDL), ali i za povećanje nivoa dobrog holesterola (HDL). Dovoljno je uneti u toku dana svega 3.6 mg ovog antioksidansa i čuda će se dešavati. Jedna porcija lososa od 100 g ima u sebi od 0.5 do 3.7 mg astaksantina.
Izgleda da astaksantin deluje zajedno sa omega-3 masnim kiselinama iz lososa, pa da zajedničkim snagama utiču na odbranu nervnog i moždanog sistema od inflamacije.
Pokazalo se, takođe, da astaksantin podmlađuje kožu i čini je elastičnijom.
Kako sve možete spremati ribu losos?
Losos se priprema širom sveta. Negde ga jedu u svežem obliku, negde se dimi, a od njega se mogu napraviti i odlični pečeni riblji specijaliteti.
Japanci spremaju svoj ruibe od lososa koji je spolja smrznut. Iseku ga kao sašimi, pa ga serviraju sa vodenim paprom (biljka ljutog ukusa) i soja sosom.
Američki Jevreji pripremaju tzv. loks. Prvo se naseku tanki fileti lososa (5 mm i tanje) i mariniraju se različitim začinima. Zatim se nakon nekog vremena serviraju tako što se postave na pecivo bejgl, a uz njega stave paradajz, luk, kapar, krastavac i krem sir.
U Polineziji se od lososa priprema salata (lomi losos). Sirov losos se nasoli, a potom se izreže na kockice, zatim se stavi seckani paradajz, blagi slatki maui luk, a preko svega vrlo malo čili ljute paprike. Na kraju se u sve doda izmrvljen led.
U Nordijskim zemljama pripremaju supu od lososa, koja se zove lojikeito. To je kremasta supa sa kuvanim krompirom, prazilukom, filetima lososa i sa posutom mirođijom.
Takođe, Nordijci pripremajui gravlaks. Ovo je jelo od svežeg lososa koji je posut šećerom, solju i mirođijom. Narežu ga tanko, poređaju kao predjelo i pospu sosom od senfa i mirođije (hovmästarsås). Uz to se može poslužiti i kuvani krompir ili hleb.
Dimljeni losos je veoma skup, a priprema se tako što se fileti izmariniraju, a zatim dime (hladno ili vruće dimljenje).
Pečeni losos za 20 minuta
Za ovaj najjednostavniji recept vam je potrebno 125g lososa po 4 puta, dakle 4 fileta. Možete uzeti i jedan veliki komad, pa naseći filete. Uz to ide i puna kašika maslinovog ulja, malo morske soli, malo bibera.
Rernu zagrejte na 200 stepeni. Možete koristiti vatrostalnu posudu za pečenje, a možete jednostavno uzeti pleh iz rerne i obložiti ga pek-papirom.
U vatrostalnu činiju sipajte maslinovo ulje i smestite filete lososa. Posolite, pobiberite, a ako želite, stavite i još neki začin. Utrljajte začine tako da se ravnomerno rasporede.
Stavite posudu u renu i pustite da se peče 15 minuta. Čim se ispeče, izvucite posudu napolje i pokrijte je aluminijumskom folijom na kratko.
Uz pečene filete lososa možete pripremiti sos u čijem je središtu pavlaka ili mileram. U to dodajte malo limunovog soka, naseckane začinske biljke (mirođija, vlašac) i malo maslinovog ulja.
Poslužite sa svežom salatom, na primer zelenom.