Beli slez od davnina je biljka od davnina poznata po svojoj lekovitosti u našim krajevima. Od nje se prave preparati, melemi, čajevi, sirupi, kapi i drugi proizvodi koji se uglavnom upotrebljavaju za subzijanje simptoma prehlad, bronhitisa kao što je upaljeno grlo, kašalj, neprohodnost disajnih puteva i druge svrhe.
Pored proizvoda iz domaće radinosti postoji niz onih koje proizvode farmaceutske kuće tako da beli slez ima izuzetni široku primenu u medicini i zdravstvu.
Beli slez – poreklo, fiziološke karakteristike, uzgoj i upotreba
Beli slez ili na latinskom Althaea Officinalis pripada višegodišnjim zeljastim biljkama iz familije slezova. Prva reč u nazivu ove biljke potiče iz od grčke reči althein koja u prevodu znači lečiti što upućuje na izuzetnu lekovitost belog sleza i njegove primene još iz starih vremena u medicini.
Prema nekim istorijskim podacima beli slez vodi poreklo iz zemalja koje okružuju Kaspijskog jezera, Sredozemog i Crnog mora odnosno iz Istočne Evrope i Azije odakle je prenet u Ameriku i Australiju, a njegova lekovita dejstva prvi put su otkrivena pre oko 2500 godina. Beli slez raste u toku cele godine na vlažnom zemljištu, blizu reka, potoka, izvora voda, a najčešće u okolini pašnjaka i livada dok se njegov koren vadi na jesen u oktobru ili u rano proleće odmah nakon cvetanja, jer je tad najbolji za upotrebu zbog lekovitih sastojaka koji se najviše nalaze u sluzi koja curi iz njega.
Koren je najlekovitiji prilikom prvog branja dok se tokom narednih godina njegova delotvornost smanjuje i luči se manje sluzi iz njega. Nakon branja koren se prvo oljušto, a potom se suši na temperaturi od 40 do 60 stepeni kako bi se sluz zadržala u velikoj količini a da se pri tom skrob koji je oblaže ne rastvori. Koren belog sleza je sunđerast po izgledu i ima sladak ukus. Pored korena od koga se prave čaj i sirup uglavnom i list i cvet belog sleza takođe su našli primenu u medicini, a najbolje je ih brati u periodu cvetanja.
Da li je koren dobro osušen i da li je samim tebi zadržao sluz i lekovita svojstva znaćete po njegovom mirisu nakon sušenja jer ako miriše na buđ i nije čisto bele boje znači da nije dobro osušen i da je izgubio većinu lekovitih materija. Ako je dobro osušen, koren se potom iseče na sitne kocke koje se koriste za pravljenje čaja iz kojih, kada se stave u vodu, ako ipak nisu dobro osušene, izlaze mali beličasti crvi.
Beli slez može da naraste do jedan ili dva metra u visinu i obrastao je gustim sitnim dlakama koje su na dodir svilenkaste. Ova lekovita biljka cveta od juna do avgusta dajući cvetove ljubičaste boje koji se sastoje iz pet delova, a nalaze se u pazušnom delu listova. Stabljika belog sleza je uspravnom položaju i pri dnu je drvenkasta dok se u gornjem delu se grana.
Listovi belog slezabu koji se nalaze u gornjem delu stabljike su meki, belo-srebrne boje, jajastog oblika sa klinastm osnovom i spiralno su raspoređeni. Listovi belog sleza koji su smešteni na sredini stabljike su debeli, nešto većih dimenzija i imaju tri kraka dok oni koji su pri dnu stabljike su veličine do 10 cm sa pet krakova i drškom gotovo iste dužine. lisne ploče belog sleza.
Svi listovi su mesnati, nabrani, zacepljeni na tri do pet mesta i prekriveni sa dlakama sa gornje i donje strane, a njihove ivice imaju neravnomerno raspoređene zupce različitih veličina.
Lekovita svojstva belog sleza
Beli slez najviše se koristi za suzbijanje tegoba infektivnih i drugih oboljenja disajnih organa kao što su prehlada, grip, bronhitis, upala pluća, tuberkuloza i druga. Beli slez deluje tako što zahvaljujući lepljivoj sluzi njegovi aktivni lekoviti sastojci oblažu sluzokožu grla i prianjaju uz nju ublažavajući naporan kašalj, podstičući isklašljavanje, umirujući simptome bolnog grla, pročiščavajući pluća i usnu duplju i efikasno suzbijajući afte i ciste, a takođe se koristi i za iskašljavanje kod pušača koji imaju hroničan kašalj i sekreciju iz grla.
Najlekovitij su koren i list belog sleza, ali i cvetovi i ostali delovi biljke. U listovima i korenu ima dosta polisaharida koji efikasno deluju protiv bakterija, upala i infekcija dok je koren pored sluzi bogat skrobom, šećerom, masnim uljima, asparaginom, pektinima, betainom. Zahvaljujući tome što obiluje skrobom i šećerima beli slez se koristi dosta i u konditorskim industrijama za proizvodnju raznih slatkiša, a najviše bombona.
Pored njegove glavne primene na disajne organe beli slez se dosta upotrebljava i za lečenje oboljenja i tegoba digestivnog trakta kao što su čir na želucu, povraćanje, loše varenje, gorušica, dijareja, kolitis – zapaljenje debelog creva, Kronova bolest. Beli slez efikasno ubrzava metaboličke procese u organizmu pa je njegova upotreba pogodna i za osobe koje žele da smršaju. Odlično dejstvo ima i na kožu i od njega se prave melemi koji namenjeni suvoj, iziritiranoj i upaljenioj koži kao i onoj sklonoj ekcemima koje beli slez otklanja, a koristi se i za lečenje opekotina.
Takođe, beli slez bogat je antioksidansima zbog čega jača naš imuni sistem u borbi organizma protiv patogenih mikroorganizama kao što virusi, bakterije i druge vrste. Pored toga pospešuje bolji rad jetre i bubrega izbacujući toksine iz njih i vršeći na taj način detoksikaciju organizma.
Beli slez pomaže i kod urinarnih infekcija i procesu rastvaranja kamena u bubregu. Zajedno sa kamilicom koristi se kod lečenja akutnih upala sluzokože želuca, a upotrebljava se čak i za klistiranje creva.
Upotreba belog sleza za zdravlje – recepti za čajeve i druge lekove
Bitno je napomenuti da beli slez ne valja kuvati bilo da pripremate čaj od njega, sirup ili neki drugi lek zato što gubi dosta svojih lekovitih sastojaka na taj način.
Postoji više vrsta čajeva od belog sleza, sirupa i drugih preparata koji se upotrebljavaju za različita oboljenja, a ovde će biti predstavljeni recepti za neke od njih.
Macerat od belog sleza izvlači sluz i sve lekovite sastojke iz ove biljke, a priprema se tako što jedna ili dve kašike korena belog sleza, sitno iseckanog na kocke i potope u 200 do 400 ml hladne vode, najbolje u staklenu flašu, koju treba često mućkati, na svakih 10 do 15 minuta otprilike. Nakon dva, tri sata sluz će izaći iz korena i dobiće se rastvor – macerat koji se može koristiti za lečenje disajnih, mokraćnih i organa za varenje jer sadrži visoko koncetrovanu sluz belog sleza u sebi koja ima višestruko lekovita dejstva.
Čaj od belog sleza za respiratorne probleme priprema se jednostavno kao i ostali čajevi tako što se jedna kašika korena beloga sleza, iseckanog na sitne kocke, prelije sa 250 ml prokuvane vode, pa se sud poklopi i ostavi se da odstoji dva do tri sata nakon čega se procedi i pije postepeno u gutljajima, na tri do pet minuta. Beli slez efikasan je i u kombinaciju sa drugim lekovitim biljkama posebno sa podbelom koji takođe odlične rezultate u lečenju oboljenja disajnih organa. Čaj od mešavine belog sleza i podbela pravi se tako što se stave iste količine i jedne i druge biljke, odnono po kašika belog sleza i podbela, što se prelije sa 400 do 500 ml ključale vode.
Čaj od belog sleza za detoksikaciju organizma priprema se od 25 grama osušenog i isecekanog korena belog sleza, 20 grama lista sene i matičnjaka. Pomešajte sve sastojke, a potom supenu kašiku mešavine prelijte sa 250 ml prokuvane vode i ostavite da odstoji u poklopljenom sudu oko 20 minuta, a zatim procedite. Čaj se pije topao tri puta na dan, 30 minuta pre svakog jela.
Čajna mešavina od belog sleza i drugih biljaka za lečenje upale grla priprema se od sledećih sastojaka: tri izvišne supene kašike iseckanog i osušenog korena belog sleza na kocke, 40 grama usitnjenog lista podbela, 30 grama korena sladića i 10 grama korena ljubičice. Svi sastojci se pomešaju i kuvaju se oko 15 minuta nakon čega se procede kroz cediljku pa se ponovo stave u vodu u kojoj se razmute tri kašike domaćeg meda pa se opet kuvaju desetak minuta. Ovako pripremljen čaj treba procediti i piti topao tri puta na dan.
Postoji i manje zahtevniji način pripreme tako što se ova biljna mešavina prelije sa pola litra ključale vode pa se ostavi da odstoji oko tri sata nakon čega se procedi i pije tokom celog dana, a za decu se dodaje i 50 grama listova kamilice koja ima blagotvorno protivupano dejstvo na sluzokožu organa. Ovaj čaj se koristi za lečenje upaljenog grla i promuklog glasa izazvanog njom kao i kod zapaljenja sluzokože želuca.
Čaj od belog sleza za lečenje upale mokraćnih kanala, a pravi se tako što se pomeša po 50 grama osušenog i isitnjenog korena belog sleza, kao i lista žalfije, breze i preslice u istoj količini, a potom se ova mešavina prelije sa 250 ml proključale vode i ostavi se da odstoji u poklopljenom sudu pola sata nakon čega se procedi. Pije se po šolja toplog čaja četiri puta na dan.
Čaj od belog sleza za iskašljavanje priprema se tako izvišna supena kašika čajne mešavine napravljene od po 50 grama osušenog i istinjenog korena belog sleza, lista podbela i morača prelije sa 250 ml prokuvane vode pa se potom ostavi da odstoji oko dva sata u poklopljenom sudu nakon čega se procedi i pije po jedna kašika na desetak minuta
Čajna mešavina sa belim slezom protiv urinarnih infekcija pravi se tako što se pomeša po 50 grama osušenog i istinjenog korena belog sleza, zatim listova divlje kruške, rastaviće, žalfije, uve i breze. Potom se dve izvišne supene kašike ove mešavine preliju sa pola litra proključale vode nakon čega se čaj u poklopljenom sudu odstoji sat vremena. Čaj se pije nekoliko puta na dan postepeno u gutljajima.
Melem sa belim slezom za oboljenja grla pravi se tako što se pomešaju tri supene kašike osušenog i isitnjenog korena belog sleza, pola kilograma šećera, pola litra crnog vina, pola kilograma limuna isečenog na kriške sa korom. Postupak pripreme je sledeći: šećer se proprži u šerpi dok se rastopi pa se potom dodaje vino, slez i limun, sve se dobro promeša pa se dobijena smesa kuva dok se njena količina ne prepolovi. Ovako pripremljen melem uzima se nekoliko puta dnevno u trajanju od tri dana nakon čega se pravi pauza pa se kura može ponoviti.
Čaj sa belim slezom za suzbijanje dijareje pravi se tako što se pomeša po 50 isitnjenog i osušenog korena belog i crnog sleza, kao i njihovih cvetova i listova, zatim u istoj količini i lista podbela, domaće nane i šumske kupine po mogućstvu. Dobijeni sastojci se dobro promešaju pa se od mešavine pet supenih kašika prelije sa jednim litrom ključale vode, a čaj se potom ostavi se da odstoji u poklopljenom sudu oko tri sata nakon čega se procedi i pije nekoliko puta u toku dana bez šećera umesto vode.
Ovo su samo neki od recepata za čajeve i meleme sa belim slezom.Njegova primena je izuzetno široka posebno u kombninaciji sa drugim lekovitim biljakama, ali treba imati na umu da koren belog sleza uvek treba koristiti osušen i da se mora proveriti da li je dovoljno suv kao i da ga najbolje koristiti bez termičke obrade jer tada zadržava sva lekovita svojstva.