Nega i lepota

Triderm krema – upotreba, iskustva i cena

Triderm krema je kombinovani preparat namenjem za lokalnu i isključivo spoljnu upotrebu, a koji u sebi sadrži antibakterijsko, antigljivično i kortikosteroidno sredstvo u odgovarajućem odnosu.

Šta su to kortikosteroidi za dermalnu upotrebu?

Kako je jedan od osnovnih sastojaka Triderm krema (a o kome će u nastavku ovog teksta biti reči), kortikosteroid betametazon (koji pripada grupi takozvanih glikokortikosteroida), potrebno je upoznati se u najkraćim crtama, sa osobinama i efektima kortikosteroidnih preparata za dermalnu tj kožnu primenu.

Kortikosteroidni preparati, prema načinu primene mogu da se podele na sistemske i lokalne, a prema poreklu na dve osnovne grupe – mineralokortikosteroide i glikokortikosteroide, a koji se normalno, u fiziološkim uslovima stvaraju u kori nadbubrežnih žlezda kod čoveka.

Najpoznatiji prirodni mineralokortikosteroid je hormon aldosteron (koji reguliše metabolizam natrijuma i vode), dok je najpoznatiji glikokortikosteroidni hormon kore nadbubrega kortizol (a koji ima ulogu u metabolizmu masti, proteina i ugljenih hidrata).

Pored navedenih prirodnih preparata, postoje i brojni sintetski kortikosteroidi, a koji se u medicini koriste kao veoma efikasni antizapaljenski, antiedematozni i imunosupresivni lekovi.

Međutim, ova grupa medicinskih sredstava, ima veliki broj neželjenih dejstava, kao što je ili blokiranje normalnog stvaranja hormona u nadbubrežnim žlezdama, ili pak pojava takozvanog „rebound fenomena“ , a koji podrazumeva povratak i pogoršanje simptoma bolesti nakon naglog prekida kortikosteroidne terapije.

Zato je jedno od zlatnih pravila doziranja kortikosteroida, pažljiv odabir doze, vremena trajanja terapije, kao i postepeno prekidanje njihove sistemske ili pak lokalne primene.

Sistemski kortikosteroidi koji se primenjuju kod kožnih bolesti i poremećaja

Kako je već ranije napomenuto, osnovni efekti koji se postižu primenom kortikosteroida su – smanjenje zapaljenja (jer kortikosteroidi, blokiraju sintezu proinflamatornih medijatora tj citokina i interleukina, kao što takođe blokiraju sintezu metabolita arahidonske kiseline, kakvi su poznati posrednici zapaljenske reakcije tj prostanglandini i leukotrieni) i postizanje imunosupresivnog efekta.

Najpoznatiji sintetski kortikosteroidi su:

– kortizon i hidrokortizon (a koji ispoljavaju veoma izražen mineralokortikosteroidni efekat, pa se nikada u terapijske svrhe, ne daju na neki duži vremenski period);

– prednisolon (čije je dejstvo prevashodno glikokortikosteroidno, pa se on zato i najviše koristi kod dugotrajne per-oralne terapije);

loading...

– prednison (ima takođe glikokortikoidni efekat, ali neaktivan je dok se ne pretvori u prednisolon u hepatocitima jetre);

– betametazon i dexametazon (ispoljavaju izražen glikokortikoidni efekat, a praktično nemaju mineralokortikoidnog dejstva, pa se koriste u antiedematozne svrhe tj u situacijama kada postoji višak ili zadržavanje tečnosti u organizmu)

Druga važna podela kortikosteroidnih preparata, izvršena je prema dužini trajanja njihovog dejstva, na:

– kratkodelujuće kortikosteroide – koji deluju oko 24-36 h, a u ovoj grupi se nalaze kortizon; hidrokortizon; prednisolon; prednison i metilprednisolon. Kožne bolesti kod kojih je indikovano davanje kratkodelujućih kortikosteroida su akutna oboljenja, a kakva su pre svega – akutni ekcem (kontaktni i/ili alergijski) i akutna urtikarijalna reakcija;

– srednje-dugodelujući kortikosteroidi – a koji deluju oko 48 h i u koje spada triamcinolon;

– dugodelujući kortikosteroidi – koji deluju duže od 48 h, a u koje spadaju betametazon i deksametazon. Kožna oboljenja kod kojih je indikovana primena ove grupe preparata su – bulozni pemfigoid; pemfigus; sistemski eritemski i diskoidni lupus; sarkoidoza; vaskulitisi; dermatomiozitis i hemangiomi

Što se tiče doziranja sistemskih glikokortikosteroida u lečenju kožnih oboljenja, pravilo je da se male doze daju na kratak vremenski period, i u slučaju lakših oboljenja; sa druge strane, visoke doze kortikosteroida su neophodne u onim stanjima koja direktno ugrožavaju život pacijenta.

Pravilo je da se u dermatološke svrhe, kortikosteroidi sa sistemskim dejstvom, daju u jednoj dnevnoj dozi (obično ujutru), na svaki drugi dan. Takođe, neophodno je naglasiti da terapija sistemskim kortiko-preparatima mora da se prekine postepeno, da ne bi došlo do povratka ili pak pogoršanja bolesti nakon prekida primene odgovarajućeg leka iz ove grupe.

Lokalna primena kortikosteroidnih preparata kod lečenja kožnih oboljenja

Kao i sistemski preparati, tako i lokalno-delujući kortikosteroidi imaju slične efekte tj deluju – antiinflamatorno i antiedematozno, ali i smanjuju svrab (antipruriginozno dejstvo) i sprečavaju prekomerno umnožavanje ćelija epidermisa.

Lokalni kortikosteroidi su prema jačini svog terapijskog dejstva, podeljeni u četiri osnovne grupe:

– prva grupa – slabi kortikosteroidi – 1% hidrokortizon mast i 2,5% hidrokortizon mast;

– druga grupa – srednje jaki lokalni kortiko-preparati – 0,05% dezoksimetazon krem i 0,1% triamcinolon acetonid u obliku krema i/ili masti;

– treća grupa – jaki lokalni kortikosteroidni preparati – 0,05% betametazon-dipropionat mast i 0,25% dezoksimetazon mast;

– četvrta grupa – veoma jaki lokalni kortiko-preparati – 0,05% klobetazol-propionat mast i 0,2% fluocinolon-acetonid u obliku krema

Lokalni kortikosteroidi se mogu kombinovati sa različitim antibakterijskim, antigljivičnim i drugim antimikrobnim preparatima (mešaju se u različitim podlogama), a koriste se – u formi gela, krema, masti ili losiona; navedeni preparati, nanose se isključivo direktno na lezije, odnosno na promenama zahvaćene delove kože.

Veoma je važno, da se prilikom dermalne upotrebe lokalnih kortikosteroida, a zbog potencijalnih i mnogobrojnih neželjenih dejstava izbegava njihova primena i na zdravoj koži, kao i na posebno osetljivim mestima na telu – kakvi su koža lica, regioni pregiba i predeo polnih organa, a koji su veoma osetljivi ali i vrlo propusni za ove preparate.

Zato je preporuka da se na nejasno ograničenim lezijama (prema okolnoj zdravoj koži), kao i na pomenutim preosetljivim zonama, koriste najblaži oblici lokalnih kortikosteroida (preparati iz prve grupe) i to u kratkom vremenskom periodu, uz postepeno smanjivanje doze leka.

Triderm krema – sastav i indikacije za upotrebu

Kako je ranije napomenuto, Triderm krema je kombinovani preparat, a koji sadrži kombinaciju tri leka sa različitim efektom delovanja – betametazon (kortikosteroid, u dozi od 0,5 mg/g kreme tj lokalno-delujućeg preparata); klotrimazol (antigljivični lek, u dozi od 10 mg/g preparata) i kao treću komponentu ima u svom sastavu gentamicin (antibakterijski lek tj antibiotik, u dozi od 1 mg/g preparata).

Kao pomoćne supstance, Triderm krem sadrži propilenglikol i cetosteril-alkohol, pa je potrebno da preosetljive osobe potraže savet lekara ili farmaceuta (jer pomenute supstance mogu izazvati alergijske manifestacije kakav je kontaktni dermatitis).

Upotreba triderm krema, indikovana je kod onih kožnih oboljenja kod kojih je prisutna lokalna zapaljenska reakcija na koži, a na koji se nadovezuje sekundarna bakterijska i/ili gljivična infekcija (dermatitisi, ekcemi).

Kada ne treba primenjivati Triderm krem?

Lek se nikada ne sme primenjivati bez prethodne konsultacije sa lekarom, a koji je jedini kompetentan da odredi način doziranja i dužinu primene preparata, a u zavisnosti od vrste kožnih promena koje pacijent ima.

Takođe je važno, da se lek ne primenjuje kod dece mlađe od godinu dana, dok se kod dece starijeg uzrasta primenjuje režim doziranja koji propisuje pedijatar.

Trudnice po pravilu ne treba da koriste Triderm kremu, ukoliko se ne radi o nekom težem kožnom oboljenju, ili pak njegovoj sekundarnoj infekciji (bakterijama i /ili glivicama), a koja može da izazove teške sistemske manifestacije koje nose veliki rizik za fetus.

Triderm krema se ne primenjuje kod dojilja, jer je sposobnost preparata preko kože dosta velika, pa se aktivne supstance mogu naći i u majčinom mleku.Ukoliko je primena Triderm krema za vreme dojenačkog perioda ipak neophodna, dojenje se prekida i bebe se hrane odgovarajućim adaptiranim mlečnim formulama.

Kako se dozira Triderm krema?

Krema se koristi tako što se oboleli deo kože, namaže u tankom sloju bez prekrivanja zavojem ili gazom i flasterom.

Triderm krema se koristi od 5-7 dana, u početku terapije dva puta dnevno (najbolje ujutru i uveče), a zatim se doza smanjuje na jedan tretman u toku dana – na primer, ako je lekar preporučio upotrebu Triderm kreme u trajanju od 5 dana, prva dva dana se preparat maže dva puta na dan, a naredna tri dana se aplikuje samo jednom dnevno, do povlačenja promena.

Da li je moguće predoziranje preparatom Triderm krema?

Ako se Triderm preparat koristi u većoj dozi ili pak duže od 7 dana, moguće je ispoljavanje nekih propratnih manifestacija, a koje su u prvom redu posledica neželjenih efekata kortikosteroida.

Jedan od najozbiljnijih simptoma predoziranja lokalnim preparatom kakav je Triderm krem, jeste nastanak sekundarne insuficijencije nadbubrežnih žlezda, a zbog ispoljene negativne povratne sprege i njenog dejstva na hipotalamo-hipofiznu osovinu.

Iz tog razloga, ukoliko se Triderm krem ne aplikuje na vreme, nikada se ne sme primenjivati dupla doza leka u sledećem vremenskom intervalu koji je predviđen za njegovu primenu (ako se krem ne namaže ujutru, ne stavlja se na leziju popodne pa opet uveče, već se nastavlja normalan režim doziranja, kao da do greške uopšte nije ni došlo).

Interakcije Triderm krema sa drugim lekovima, hranom i pićima

Nema poznatih interakcija ovog lokalnog preparata sa primenom drugih lekova, ali se ipak iz predostrožnosti, savetuje konsultacija sa izabranim lekarom, a naročito ukoliko su u pitanju pacijenti koji primaju neki hronični vid terapije (dijabetičari, osobe sa hipertenzijom).

Takođe, nisu poznata nikakva neželjena dejstva niti interakcije Triderm krema sa nekom hranom ili sa pićima (ipak, kao i za sve ostale preparate iz grupe medicinskih sredstava tj lekova, ni u ovom slučaju se ne preporučuje istovremena upotreba krema sa konzumiranjem alkohola).

Primena Triderm krema, nema poznatog uticaja na psihomotorne sposobnosti, pa ne utiče na upravljanje motornim vozilima ili na rad sa industrijskim mašinama.

Nuspojave prilikom primene Triderm krema

Među mogućim neželjenim dejstvima primene ovog lokalnog preparata, ističu se dva osnovna oblika manifestacija, a to su – lokalna i sistemska neželjena dejstva.

Lokalna neželjena dejstva se ispoljavaju na mestu primene Triderm krema, a podrazumevaju – lokalne kožne alergijske manifestacije u formi dermatitisa; pojavu bola, pečenja i iritacije na mestu primene preparata; nastanak ospe, depigmentacija i/ili eritema; pojavu super-infekcija rezistentnim mikroorganizmima i pogoršanje lokalnih kožnih lezija;

Sistemska neželjena dejstva mogu da se jave kako kod odraslih (u formi pomenute sekundarne adrenalne insuficijencije – poznatije kao Kušingov sindrom, ali i pojave drugih teških neželjenih dejstava egzogene primene kortikosteroida), ali i kod dece u periodu puberteta i kod odojčadi i male dece u vreme najintenzivnijeg rasta i razvoja (kada kortikosteroidi iz pomenutog krema, mogu da se resorbuju preko kože i da utiču na normalno stvaranje i izlučivanje hormona rasta iz hipofize);

Upravo iz navedenih razloga, treba biti obazriv u doziranju, dužini primene Triderm krema, i nikada terapiju ne prekidati naglo, iako je u pitanju lokalni preparat koji je namenjen za spoljnu upotrebu.

Lek ne bi trebalo da se aplikuje na lice i zone koje sadrže dosta rastresitog vezivnog tkiva (a posebno ne kod dece), jer može da dođe do nastanka blažih simptoma (crvenilo i svrab, ospa), ali i vrlo ozbiljnih alergijskih manifestacija, čak i onih sa slikom anafilaktičkog šok sindroma.

Kada ne treba da se upotrebljva Triderm krema?

Triderm preparat ne treba da koriste one osobe koje imaju neku vrstu preosetljivosti, bilo na aktivne ili pomoćne komponente leka; takođe je važno da se preparat ne upotrebljava na velikim površinama kože (ne na zdravoj koži, već ograničeno na koži izmenjenoj patoločkim lezijama), a zbog rizika od predoziranja; deca koja su mlađa od dve godine, ne treba da koriste lek duže od 5 dana i potrebno je da doze budu strogo prilagođene uzrastu deteta; neophodno je izbegavati kontakt Triderm krema sa sluznicama ili sa očima (odmah nakon aplikovanja treba temeljno oprati ruke).

Triderm krema se ne upotrebljava kod infekcija koje su uzrokovane virusnim agensima (HSV, VZV, CMV), kao ni kod akni, rozacee, psorijaze i kožne tuberkuloze.

Gde se može kupiti Triderm krema i koja je cena?

Triderm krema se može kupiti isključivo uz lekarski recept, u svim bolje snabdevenim apotekama. Cena leka, odnosno doplata za izdavanje leka se kreće oko 400-500 dinara.

Lek se pakuje u tubu, čija je zapremina 15 gr, a sam krem je bele boje i lako se aplikuje na kožne promene; Triderm krema ima rok trajanja od tri godine od datuma proizvodnje, i nakon isteka navedenog roka se ne sme više upotrebljavati.

Lek je potrebno čuvati u originalnom pakovanju, uvek sa originalnim uputstvom za upotrebu, na tamnom i suvom mestu i na temperaturi koja ne prelazi 25 ˚C. Kao i sve ostale lekove, i Triderm kremu je potrebno čuvati „izvan domašaja dece“.

Sponzorisano:

loading...
Loading...

Ostali čitaju i ovo: