Zdravlje

Trombocitopenija – šta je, uzroci, simptomi i lečenje

Da bi ste lakše i potpunije mogli da razumete šta je zapravo trombocitopenija, prevashodno ćemo se osvrnuti na činjenicu šta su to trombociti i koja je njihova uloga u ljudskom organizmu.

Naime, trombociti ili krvne pločice, kako se takođe nazivaju, predstavljaju jedan od sastavnih i neizostavnih elemenata krvne tečnosti, to jest jedan od sastavnih i neizostavnih elemenata krvi.

Uloga trombocita ili krvnih pločica, jeste da omoguće proces koagulacije krvi, odnosno da omoguće proces zgrušavanja krvi i da na taj način zaustave krvarenje, onda kada je ljudsko telo izloženo bilo kom obliku fizičke  traume koja je praćena povredom krvnog suda i oslobađanjem krvi iz unutrašnjosti povređenog krvnog suda.

Pri uobičajenim okolnostima, tačnije onda kada se vrednosti trombocita u sastavu krvne tečnosti smatraju normalnim, te vrednosti, kreću se u rasponu između 150.000 i 400.000 po jednom mikrolitru.

Ukoliko je u sadržaju krvne tečnosti izražena niža koncentracija trombocita, to znači da je prisutan nedostatak trombocita u krvnoj tečnosti.

Onda kada je nedostatak trombocita u sadržaju krvne tečnosti izražen toliko drastično da koncentracija trombocita ne prelazi vrednosti koje su veće od 50.000 po jednom mikrolitru krvi, takve okolnosti ukazuju na činjenicu da je u organizmu razvijena trombocitopenija.

Dakle, trombocitopenija zapravo predstavlja oblik specifičnog stanja u ljudskom organizmu, koje je definisano kroz drastično izražen nedostatak trombocita u krvi.

Kod osoba kod kojih je izražena trombocitopenija, prisutan je rizik od pojave takozvanog spontanog spoljašnjeg ili unutrašnjeg krvarenja, kao i rizik od pojave produženog i pojačanog gubitka krvne tečnosti prilikom svakog eventualnog povređivanja koje je praćeno krvarenjem.

Upravo navedena činjenica, predstavlja jedan od glavnih i osnovnih razloga zbog kojih je trombocitopeniju kao oblik specifičnog stanja u ljudskom organizmu potrebno sanirati.

U protivnom, ukoliko se trombocitopenija ne sanira, onda pacijent kod kojeg je ona izražena, kao što se veoma lako može i zaključiti ostaje trajno izložen riziku od pojave spontanog spoljašnjeg ili unutrašnjeg krvarenja, kao i riziku od pojave produženog i pojačanog gubitka krvne tečnosti koje se može odigrati prilikom doslovno svakog, pa čak i minimalnog zadobijanja povrede koja je praćena krvarenjem.

Kao i svaki drugi oblik specifičnog stanja koje može biti izraženo unutar ljudskog organizma, trombocitopenija nastaje i razvija se pod uticajem određenih uzroka, može se prepoznati na osnovu određenih simptoma kroz koje se manifestuje i može se sanirati kroz sprovođenje određenih metoda lečenja.

Informacije o tome koji su konkretno uzroci nastanka i razvoja trombocitopenije, informacije o tome koji konkretno simptomi mogu ukazivati na prisustvo trombocitopenije i informacije o tome kako se konkretno trombocitopenija može lečiti, pronaćićete u sadržaju teksta koji upravo čitate.

Trombocitopenija – uzroci

Specifično stanje u organizmu, kakvo je trombocitopenija, može nastati i može se razviti usled prisustva potpuno bezopasnih i prolaznih uzroka, koji se kao takvi u određenom smislu reči vezuju za posledice koje nastaju usled nedovoljnog i neadekvatnog obraćanja pažnje na sopstveno zdravlje i na ishranu.

loading...

Međutim, isto tako, nastanak i razvoj trombocitopenije može biti povezan i sa prisustvom značajno komplikovanijih uzroka koji se vezuju recimo za izraženost određenih urođenih ili pak stečenih, neretko teških oboljenja.

U zavisnosti od uzroka koji dovede do nastanka i do razvoja trombocitopenije, u značajnoj meri zavisi progresivnost razvoja ove vrste specifičnog stanja, zavisi učestalost manifestacije njenih simptoma, a zavise i terapijske metode koje se mogu odabrati i kojima se može pristupiti u cilju njenog lečenja.

Evo koji sve uzroci mogu dovesti do nastanka i do razvoja trombocitopenije:

Izraženost učestalog prisustva različitih oblika virusnih ili bakterijskih infekcija: Svi oblici virusnih ili bakterijskih infekcija, bez obzira koje konkretno područje organizma zahvataju, ukoliko se javljaju suviše učestalo, ukoliko dugo i kontinuirano traju i ukoliko se ne tretiraju adevatnom terapijom, mogu da utiču na to da u organizmu vremenom dođe do nastanka i do razvoja trombocitopenije. Međutim, treba znati i to da ovaj potencijalni uzrok nastanka i razvoja trombocitopenije, znatno češće zaista i dovodi do nastanka i do razvoja trombocitopenije, onda kada je udružen sa nekim drugim uzrokom njenog nastanka i razvoja.

Izraženost deficita vitamina B12 u organizmu: Vitamin B12, ima važnu ulogu u proizvodnji i u održavanju mogućnosti očuvanja koncentracije trombocita u krvi. Samim tim, kada u organizmu nastane i kada se razvije deficit ovog vitamina, paralelno se javlja rizik od nastanka i od razvoja trombocitopenije. Pritom, ukoliko je deficit vitamina B12, udružen sa deficitom određenih minerala, kao što su na primer gvožđe ili magnezijum, rizik od nastanka i od razvoja trombocitopenije se dodatno uvećava.

Izraženost deficita vitamina B9, to jest izraženost deficita folne kiseline u organizmu: Baš kao i prethodno pomenuti oblik vitamina, vitamin B9 takođe zauzima izuzetno važnu ulogu u procesu proizvodnje i u procesu održavanja mogućnosti očuvanja koncentracije trombocita u krvi. Shodno tome, jasno se zaključuje da deficit vitamina B9 može dovesti do nastanka i do razvoja trombocitopenije.

Izraženost kontinuiranog i dugotrajnog konzumiranja određenih vrsta medikamenata: Konkretno, misli se na medikamente koji deluju kao blokatori H2 receptora, ali i na medikamente kao što su „Karboplatin“, „Interferon“, „Izotretionin“, „Metotreksat“ ili „Panobinostat“).

Izraženost anemije,

Izraženost Fankori anemije,

Izraženost leukemije,

Izraženost Alporotovog sindroma,

Izraženost Aldrihovog sindroma,

Izraženost Bernard Solijerovog sindroma,

Izraženost antifosfolipidnog sindroma,

Izraženost hemolitičko-uremijskog sindroma,

Izraženost paroksizmalne noćne hemoglobinurije,

Izraženost posttransfuzione purpure,

Izraženost lupusa,

Izraženost HIV infekcije: Srazmerno činjenici da nastaje usled izraženosti HIV infekcije, prisustvo trombocitopenije, može se definisati i posmatrati kao jedan od simptoma koji kroz svoju manifestaciju ukazuju na prisustvo ove vrste infekcije. Važno je napomenuti i to da što je stepen razvoja HIV infekcije veći, to je srazmerno tome veći i rizik od nastanka i od razvoja trombocitopenije.

Prethodno pomenuta činjenica, koja glasi da stepen razvoja HIV infekcije utiče na porast rizika od mogućnosti nastanka i razvoja trombocitopenije, primenjiva je i kada su u pitanju svi drugi oblici oboljenja koja kroz svoje prisustvo u organizmu mogu dovesti do nastanka i do razvoja trombocitopenije.

Naime, bilo koji od gore navedenih oblika oboljenja koja mogu dovesti do nastanka i do razvoja trombocitopenije, kroz svoju izraženost u ljudskom organizmu, sa svakim progresom u svom razvoju, nosi i paralelno izražen progres rizika od mogućnosti nastanka i razvoja trombocitopenije.

Baš iz pomenutog razloga, navedene oblike oboljenja treba pravovremeno sanirati kroz sprovođenje različitih terapijskih metoda, kako ne bi došlo do pojave trombocitopenije.

Trombocitopenija – simptomi

Simptomi kroz koje se može prepoznati nastanak i razvoj trombocitopenije, međusobno se razlikuju kako na osnovu načina na koji se manifestuju i na koji se mogu definisati i opisati, tako i na osnovu činjenice da li su lako ili teško prepoznatljivi, to jest da li se u trenutku kada se prepoznaju mogu pripisati isključivo prisustvu trombocitopenije ili i prisustvu neke druge vrste specifičnog stanja ili oboljenja koje može biti izraženo u organizmu.

Prethodnu činjenicu, bilo je važno napomenuti iz razloga što ona treba da vam posluži kao podsetnik na to da je potrebno da istovremeno prepoznate manifestaciju više različitih simptoma trombocitopenije, kako bi ste na osnovu toga mogli da donesete zaključak o tome da je rel o izraženosti trombocitopenije.

Prepoznavanje pojedinačnih simptoma koji se mogu manifestovati u prisustvu trombocitopenije ne mora nužno značiti da je zaista reč o prisustvu trombocitopenije.

Konkretno, ovo su simptomi koji mogu ukazivati na prisustvo trombocitopenije:

  • Izraženost sklonosti ka čestoj pojavi epistakse (epistaksa predstavlja stručan naziv za krvarenje iz nosa): U vezi sa načinom na koji se ovaj simptom manifestuje kod osoba kod kojih je izražena trombocitopenija, važno je napomenuti to da on nastaje naglo i spontano i da njegova manifestacija nije povezana sa bilo kojim oblikom uticajnog faktora, kao što je na primer zadobijanje udarca u nos, kao što je povreda nosne sluznice ili kao što je nešto tome slično.
  • Izraženost sklonosti ka čestoj pojavi krvarenja iz gingive, to jest iz zubnih desni: Baš kao i kada je u pitanju način na koji se odvija manifestacija prethodno navedenog i opisanog simptoma, pojava krvarenja iz gingive, takođe se može manifestovati naglo i spontano, bez prisustva i delovanja bilo kog oblika uticajnog faktora, ali se isto tako može manifestovati i uz prisustvo određenih uticajnih faktora, kao što su na primer pranje zuba ili žvakanje hrane.
  • Izraženost sklonosti ka pojavi ispucalih kapilara unutar oka: Kod pacijenata kod kojih je trombocitopenija drastično i dugotrajno izražena, manifestacija ove vrste simptoma može biti toliko učestala i toliko razvijena, da može dovesti i do pojave komplikacija u funkciji čula vida.
  • Izraženost spontanog krvarenja u unutrašnjosti glave, tačnije u unutrašnjosti lobanje: Na svu sreću, do manifestacije ovog, ujedno najozbiljnijeg i najkomplikovanijeg simptoma trombocitopenije, dolazi veoma retko i kod svega nekoliko procenata pacijenata. Međutim, ukoliko do manifestacije ovog simptoma dođe, pacijent kod kojeg se manifestacija ovog simptoma odvija, može se na žalost naći u situaciji u kojoj je životno ugrožen. Iz tog razloga, trombocitopeniju treba sanirati, tačnije lečiti, čim dođe do prepoznavanja manifestacije njenih drugih, manje ozbiljnih i komplikovanih simptoma.
  • Izraženost sklonosti ka čestoj pojavi modrica: Modrice mogu biti blede ili intenzivno tamne, mogu biti svedenih dimenzija ili krupnije i mogu se pojaviti na jednoj određenoj ili istovremeno na više različitih područja tela. Ipak, kako je utvrđeno u okviru medicinske prase, ovakve modrice najčešće imaju intenzivno tamnu, tačnije ljubičasto teget boju, krupne su, nepravilno oblikovane i pojavljuju se na nogama.

Ono što je pritom bitno dodati kada je u pitanju ova vrsta modrica, jeste da one u zavisnosti od stepena izraženosti trombocitopenije mogu nastajati usled vršenja minimalnog pritiska na površinu tkiva, ali i potpuno spontano i bez lako prepoznatljivog uzroka.

  • Izraženost sklonosti ka pojavi petahija (petahije su takozvana „tačkasta krvarenja“, koja se javljaju neposredno ispod površine kože, koja vizuelno asociraju na prisustvo osipa, ali koja su pri dodiru u ravni sa površinom kože).
  • Izraženost sklonosti ka pojavi ekhimoza (ekhimoze su takozvana „slivena krvarenja“, koja se baš kao i prethodno pomenuta i opisana „tačkasta krvarenja“, takođe javljaju neposredno ispod površine kože).
  • Izraženost umora: Veoma često, dešava se to da kod pacijenata kod kojih je prisutna trombocitopenija, umor bude izražen kao hroničan i to čak i onda kada takvi pacijenti u „dovoljnoj“ meri spavaju i uopšteno odmaraju. Drugim rečima, čak i kada dovoljno spavaju i kada odmaraju, pacijenti kod kojih je prisutna trombocitopenija jednostavno ne mogu da se odmore i da se na taj način reše hroničnog umora.
  • Izraženost opšte fizičke malaksalosti: Pacijenti kod kojih je prisutna trombocitopenija, neretko su fizički malaksali i izloženi su osećaju da ne mogu da obave čak ni minimalno zahtevne fizičke aktivnosti, a da se pritom ne umore.
  • Izraženost sklonosti ka pojavi produženog i pojačanog krvarenja koje nastaje prilikom zadobijanja bilo kojeg oblika fizičke traume koja je praćena povredom krvnog suda (ili više krvnih sudova) i krvarenjem.

Nešto što je važno dodati, a što se odnosi upravo na simptome kroz koje je moguće prepoznati prisustvo trombocitopenije, jeste da se oni jednako učestalo manifestuju i kod žena i kod muškaraca i da na učestalost njihove manifestacije ne utiču određene individualne osobine osobe, kao što su na primer rasna pripadnost, starosna dob i slično.

Drugim rečima, prisustvo trombocitopenije, kroz jednaku učestalost je izraženo kod oba pola, kod osoba međusobno različite rasne pripadnosti i kod osoba međusobno različite starosne dobi.

Što se tiče generalne učestalosti kroz koju je izražen nastanak i razvoj trombocitopenije, takva učestalost još uvek nije pouzdano i konkretno utvrđena, jer podaci koji bi mogli da se upotrebe za takvo utvrđivanje donekle variraju od medicinske ustanove do medicinske ustanove u okviru koje su utvrđeni.

Trombocitopenija – dijagnostika

Postupak dijagnostikovanja trombocitopenije, doslovno uvek započinje sa obavljanjem anamneze, to jest sa razgovorom između lekara i pacijenta.

Po završetku obavljanja anamneze, lekar pristupa obavljanju kliničkog pregleda, a ukoliko u okviru sprovođenja te dve dijagnostičke metode nastanu sumnje da je reč o prisustvu trombocitopenije, takve sumnje se moraju potvrditi (ili pak opozvati) na osnovu sprovođenja odgovarajućih laboratorijskih analiza, to jest na osnovu tumačenja dobijenih rezultata takvih analiza.

Laboratorijske analize koje se obavljaju u cilju pouzdanog dijagnostikovanja trombocitopenije, podrazumevaju utvrđivanje enzima jetre, uspostavljanje kompletne analize krvne slike, utvrđivanje vrednosti vitamina B12 u organizmu, utvrđivanje sedimentacije eritrocita i utvrđivanje funkcije bubrega, posredstvom analize uzorka sadržaja urina.

Ukoliko pomenute dijagnostičke metode ne dovedu do pouzdanog uspostavljanja dijagnoze trombocitopenije, potrebno je pristupiti i biopsiji koštane srži.

Međutim u ogromnoj većini slučajeva, dijagnozu trombocitopenije, moguće je uspešno i pouzdano postaviti i odrediti i bez obavljanja biopsije koštane srži.

Trombocitopenija – lečenje

Kao i ogroman broj drugih specifičnih stanja i oboljenja koja mogu biti izražena unutar ljudskog organizma, trombocitopenija se takođe leči na način koji je potrebno, tačnije neophodno prilagoditi njenom uzroku.

To znači da izbor metode lečenja trombocitopenije, zavisi prvenstveno od uzroka koji je doveo do njenog nastanka i razvoja.

Ukoliko je uzrok nastanka i razvoja trombocitopenije vezan za izraženost deficita vitamina B12 ili za izraženost deficita vitamina B9 (folne kiseline), lečenje trombocitopenije se sprovodi veoma jednostavno i to kroz konzumiranje namirnica ili dodataka ishrani koji predstavljaju izvor takve vrste vitamina i koji na taj način obezbeđuju nadoknadu takve vrste vitamina.

Ako je pak uzrok nastanka i razvoja trombocitopenije vezan za izraženost nekog komplikovanijeg faktora, kao što je izraženost neke od gore navedenih vrsta oboljenja, tada se lečenje trombocitopenije mora sprovoditi značajno složenije i to kroz pristupanje terapijskim metodama koje su prilagođene prethodno dijagnostikovanoj vrsti oboljenja koje je definisano kao uzrok nastanka i razvoja trombocitopenije.

U terapiju koja ima za cilj da dovede do izlečenja trombocitopenije, često se uključuje upotreba medikamenata koji pripadaju grupi citotoksičnih medikamenata.

Neki od takvih medikamenata su recimo: „Vinblastin“, „Vinkristin“ i „Ciklofosfamid“.

Pacijenti kod kojih je izraženo prisustvo trombocitopenije, a koji su izloženi povredama koje su praćene krvarenjem, podvrgavaju se davanju sveže smrznute krvne plazme, koja ima za cilj da obezbedi trenutnu sposobnost organizma da uspostavi koagulaciju, odnosno da zgruša krv i da na taj način prekine krvarenje i gubitak krvne tečnosti.

Kada su u pitanju ozbiljnije povrede koje kao takve nose rizik od obilnijeg krvarenja, jako je važno pravovremeno reagovati i pacijenta na vreme podvrgnuti davanju sveže krvne plazme.

Pacijentima koji se leče od trombocitopenije, sve do trenutka potpunog izlečenja, to jest sve do trenutka potpunog ozdravljenja, savetuje se strogo izbegavanje učestvovanja u doslovno svim situacijama koje sa sobom nose rizik od fizičkog povređivanja i od nastanka krvarenja.

Sponzorisano:

loading...
Loading...

Ostali čitaju i ovo: