Zdravlje

Glukoza u krvi – rezultati, normalne referentne vrednosti

Glukoza se definiše kao oblik monosaharida odnosno kao oblik jednostavnog šećera i predstavlja jedan od izuzetno važnih i doslovno neophodnih elemenata koji se nalaze unutar ljudskog organizma i koji su uključeni u sastav krvi.

Jedan od glavnih i osnovnih razloga zbog kojih je prisustvo glukoze neophodno u unutrašnjosti ljudskog organizma, ogleda se kroz činjenicu da glukoza zapravo predstavlja “pogonsko gorivo” organizma, tačnije pokretač svih aktivnosti organizma koje zahtevaju i podrazumevaju potrošnju energije.

Konkretno, svaki oblik aktivnosti organizma, kao što je kretanje, govor, pa čak i disanje, ne bi bilo moguće ostvariti bez prisustva glukoze u organizmu.

O načinu na koji nastaje glukoza u ljudskom organizmu, o tome koje su referentne, to jest normalne vrednosti glukoze u krvi, ali i o tome na koji način se prepoznaje i na koji način na ljudski organizam deluje nedostatak, a na koji način se prepoznaje i na koji način na ljudski organizam deluje višak glukoze u krvi, pročitajte u nastavku teksta.

Kako nastaje glukoza u krvi i koja je njena uloga?

Glukoza u krvi, nastaje kao proizvod obrade određenih nutritivnih elemenata koji su uključeni u sastav namirnica koje se putem ishrane unesu u ljudski organizam. Konkretnije, glukoza se unutar ljudskog organizma proizvodi iz sadržaja nutritivnih elemenata kao što su ugljeni hidrati, masti i proteini (belančevine).

Onda kada glukoza nastane u unutrašnjosti organizma, ona direktno postaje uključena u sastav krvi i upravo putem krvi se prenosi u ćelije organa u kojima se oblikuje i u kojima zauzima ulogu pokretača svih oblika akivnih procesa.

U okviru realizacije svih oblika aktivnih procesa u ljudskom organizmu, vrši se aktivna potrošnja glukoze.

Najveći procenat aktivne potrošnje ukupnog sadržaja glukoze u ljudskom organizmu, vrši mozak, dok se preostali deo sadržaja glukoze (dakle onaj deo sadržaja glukoze koji mozak ne potroši) troši kroz proces aktivnosti mišićnog tkiva, kao i kroz proces aktivnosti vitalnih organa.

Deo sadržaja glukoze koji se ne potroši kroz aktivnost mozga, kroz proces aktivnosti mišićnog tkiva i kroz proces aktivnosti vitalnih organa, preoblikuje se u energetsku rezervu organizma. Glukoza koja se preoblikuje u energetsku rezervu organizma, zauzima formu glikogena koji se skladišti u unutrašnjosti jetre.

Glukoza u formi glikogena, to jest rezerva glukoze koja se u formi glikogena skladišti u jetri, ostaje pasivna i kao takva se ne koristi sve do trenutka dok ne dođe do pada koncentracije glukoze u krvi.

Onda kada dođe po pada koncentracije glukoze u krvi, tada jetra aktivira glikogen, to jest rezerve glukoze, prosleđuje ih u sastav krvi i na taj način vrši nadomeštanje nedostatka koncentracije glukoze u krvi.

Referentne vrednosti glukoze u krvi

Referentne vrednosti glukoze u krvi, definisane su kroz raspon vrednosti od 3,5 do 6,1 mmol/l.

loading...

Dakle, sve vrednosti glukoze u krvi koje su izražene kroz nivo koncentracije koja je veća od 3,4 mmol/l, i manja od 6,2 smatraju se referentnim, to jest normalnim vrednostima glukoze u krvi.

Niske vrednosti glukoze u krvi

Niske vrednosti glukoze u krvi, definisane su kroz nivo koncentracije glukoze u krvi koji je manji od 3,5 mmol/l.

Izraženost niskih vrednosti glukoze u krvi, u medicinskoj praksi se definiše kao prisustvo hipoglikemije koja se u narodu naziva “pad šećera” u krvi.

Kod osoba koje su sklone hipoglikemiji, može nastati rizik od nastupanja hipoglikemijske kome ukoliko se vrednosti glukoze spuste ispod nivoa koncentracije od 2,5 mmol/l.

Iz navedenog razloga, na prisustvo hipoglikemije treba reagovati stimulisanjem porasta vrednosti glukoze u krvi i to tako što je potrebno pristupiti konzumiranju šećera ili konzumiranju slatkih namirnica koje predstavljaju bogat izvor ugljenih hidrata koji kada se unesu u organizam dovode do stvaranja glukoze i do automatskog povećanja nivoa koncentracije glukoze u krvi.

Niske vrednosti glukoze u krvi – uzroci

Uzroci niskih vrednosti glukoze u krvi, to jest uzroci hipoglikemije su brojni i međusobno veoma različiti, a kao takvi, mogu se odnositi na prisustvo sledećih stanja ili zdravstvenih promena u organizmu:

– Neredovna ili neadekvatno oblikovana ishrana: Ukoliko osoba ima neredovne obroke ili ukoliko je njena ishrana oblikovana tako da ne sadrži dovoljne količine namirnica koje predstavljaju izvore ugljenih hidrata, masti i proteina, dešava se da organizam postane izložen deficitu materijala koji je potrebno da preoblikuje u sadržaj glukoze. Samim tim, dolazi do smanjenja koncentracije glukoze u krvi i uopšteno u organizmu i nastupa stanje kakvo je hipoglikemija ili “pad šećera”.

– Prekomerno izlaganje fizičkom naporu: Kao što smo prethodno već naveli i objasnili, u toku odvijanja bilo kog oblika aktivnosti organizma, dolazi do aktivne potrošnje glukoze. S obzirom na činjenicu da izlaganje fizičkom naporu, predstavlja najizraženiji oblik aktivnosti organizma, prilikom izlaganja fizičkom naporu, odvija se najveći i najbrži proces potrošnje glukoze. Ukoliko je izlaganje fizičkom naporu prekomerno, tačnije ukoliko zahteva potrošnju glukoze koja je veća od raspoložive koncentracije glukoze, automatski dolazi do pada vrednosti glukoze u krvi i nastupa hipoglikemija ili “pad šećera”. Iz navedenog razloga, meru izlaganja fizičkom naporu, uvek treba svesti na jedan normalan i zdrav nivo.

– Prekomerno konzumiranje alkohola: Prekomerno konzumiranje alkohola, može da dovede do trenutne blokade funkcije jetre i do gubitka sposobnosti obrade i potrošnje rezervi glukoze, a samim tim i do nastupanja hipoglikemije.
Na isti način na blokadu funkcije jetre, a samim tim i na nastupanje hipoglikemije može uticati i prekomerno konzumiranje određenih vrsta medikamenata.

– Poremećaj funkcije organa endokrinog sistema : Ukoliko je u organizmu izražen poremećaj funkcije pankreasa, poremećaj funkcije nadbubrežnih žlezda ili poremećaj funkcije hipofize, takođe može doći do čestog nastupanja hipoglikemije. U tom slučaju, hipoglikemija nastupa kao posledica izraženog deficita hormona kao što su recimo insulin ili hormoni koji se definišu kao antagonisti adrenalina, a čije je prisustvo u organizmu povezano sa načinom na koji se obavljaju raspoređivanje i potrošnja glukoze.

Naime, ukoliko recimo pankreas ne izlučuje dovoljnu količinu insulina i ukoliko samim tim u unutrašnjosti organizma ne postoji dovoljna koncentracija insulina, glukoza automatski gubi sposobnost prodiranja u ćelije i samim tim ostaje “zarobljena” u unutrašnjosti jetre, a organizam prepoznaje njen deficit i postaje izložen nastupanju hipoglikemije.

– Bolesti jetre: Različite vrste bolesti jetre, mogu da dovedu do blokade funkcije ovog organa, a samim tim i do gubitka sposobnosti organizma da upotrebi i da iskoristi rezerve glukoze koje su u njemu skladištene. Na taj način, bolesti jetre mogu da dovedu do nastanka hipoglikemije.

Niske vrednosti glukoze u krvi – simptomi

Izraženost niskih vrednosti glukoze u krvi, to jest izraženost hipoglikemije može se prepoznati na osnovu manifestacije simptoma kao što su naglo nastupanje osećaja slabosti u mišićima, naglo nastupanje smanjenja koordinacije pokreta, naglo nastupanje blago do intenzivnije izraženog drhtanja ruku i naglo nastupanje osećaja konfuznosti.

Povišene vrednosti glukoze u krvi

Povišene vrednosti glukoze u krvi, definisane su kroz nivo koncentracije glukoze u krvi koji je veći od 6,1 mmol/l.

Izraženost povišenih vrednosti glukoze u krvi, u medicinskoj praksi se definiše kao prisustvo hiperglikemije.

U zavisnosti od učestalosti nastupanja hiperglikemije, tačnije u zavisnosti od toga da li je reč o trenutnoj ili o trajnoj izraženosti hiperglikemije, procenjuje se i utvrđuje se da li je osoba kod koje se simptomi hiperglikemije manifestuju obolela od dijabetesa, to jest od takozvane šećerne bolesti ili nije.

Naime, ne mora svaka izraženost hiperglikemije automatski ukazivati na prisustvo dijabetesa. Tek onda kada je hiperglikemija izražena kroz duži vremenski period (od bar nekoliko dana do nekoliko nedelja) takva činjenica može ukazivati na prisustvo dijabesa i tek onda je potrebno pristupiti detaljnijem ispitivanju zdravlja pacijenta.

Povišene vrednosti glukoze u krvi – uzroci

Ukoliko se hiperglikemija manifestuje samo povremeno i ukoliko je izražena kao trenutna, ona ne mora nužno biti povezana sa prisustvom dijabetesa.

Konkretnije, u tom slučaju izraženost hiperglikemije može biti povezana sa delovanjem sledećih uzroka:

– Prekomerno konzumiranje šećera ili slatkiša: Ukoliko osoba u svoj organizam odjednom unese veće količine šećera ili slatkiša koji predstavljaju izvore ugljenih hidrata, može doći do ubrzanog i pojačanog stvaranja glukoze u organizmu, a samim ti i do izraženosti pojačane koncentracije glukoze u krvi, to jest do izraženosti hiperglikemije.

– Prekomerna izloženost organizma stresu: U okviru medicinske prakse je ustanovljeno i više puta je dokazano da prekomerna izloženost organizma stresu utiče na porast vrednosti glukoze u krvi, to jest na nastanak hiperglikemije.

– Konzumiranje određenih vrsta medikamenata: Konzumiranje određenih vrsta medikamenata, pogotovo ukoliko je izraženo kroz duži vremenski period, takođe može da dovede do nastanka hiperglikemije.

– Nedovoljno izražena fizička aktivnost: Ukoliko je osoba nedovoljno fizički aktivna, to može uticati na stvaranje prekomernih zaliha glukoze u organizmu i na nastanak hiperglikemije.

Ukoliko je izraženost hiperglikemije definisana kao konstantna i ukoliko traje duže od nekoliko dana do nekoliko nedelja, onda takva činjenica ukazuje na prisustvo dijabetesa, to jest šećerne bolesti.

Povišene vrednosti glukoze u krvi – simptomi

Simptomi na osnovu kojih možete prepoznati i zaključiti da su u sadržaju vaše krvi izražene povišene vrednosti glukoze su sledeći:

– Izraženost učestale potrebe za mokrenjem,

– Izraženost glavobolje,

– Izraženost pojačane potrebe za konzumiranjem vode (često se dešava da žeđ jednostavno ne može da se utoli),

– Izraženost osećaja umora.

Ukoliko se upravo navedenim simptomima hiperglikemije pridruže i simptomi kao što su pojava takozvanog “voćnog zadaha”, pojava konstantno izražene suvoće u ustima, pojava skraćenosti daha, pojava mučnine i potrebe za povraćanjem, pojava konfuznog i dekoncentrisanog toka misli i ponašanja i pojava bolova u stomaku, takva činjenica ukazuje na to da je izraženo prisustvo dijabetesa.

U tom slučaju, potrebno je obratiti se lekaru, kako bi se ustanovilo da li je dijabetes zaista izražen i koliko je razvijen kao oblik oboljenja i da bi se odredile adekvatne metode njegovog kontrolisanja.

Glukoza u krvi – merenje i rezultati merenja

Merenje glukoze, to jest određivanje vrednosti glukoze u krvi, vrši se uz pomoć upotrebe specijalnog aparata koji se naziva glukomer.

Na tržištu, postoji izuzetno mnogo različitih modela glukomera, ali se svaki glukomer upotrebljava na gotovo isti ili bar vrlo sličan način.

Naime, neposredno pre upotrebe glukomera, potrebno je temeljno oprati ruke i osušiti ih. Zatim, potrebno je uzeti aparat sa lancetom (iglom) koji se dobija u kompletu sa glukomerom i njime bocnuti bočnu stranu jagodice na prstu.

Nakon toga, treba sačekati da iz mesta uboda lancetom izađe kapljica krvi i tu kapljicu krvi potom treba spustiti na obeleženo mesto na trakici koja je jednim svojim delom ubačena u glukomer.

Kada takav postupak sprovedete, sledeće što je potrebno, jeste da sačekate nekoliko sekundi kako bi se na displeju glukomera učitali, to jest prikazali rezultati merenja glukoze.

Ono što je bitno napomenuti, jeste da su trakice koje se postavljaju u glukomer jednokratne i da ih samim tim možete upotrebljavati samo jednom.

Lancete (igle) su takođe jednokratne, ali ih možete upotrebljavati nekoliko puta, tačnije dok se ne istupe.
Pritom, jednu istu lancetu nikada ne smeju upotrebljavati dve osobe.

Sponzorisano:

loading...
Loading...

Ostali čitaju i ovo: