Zdrava hrana

Graviola voće – kako se jede, lekovitost, kalorije i cena

Graviola je plod drveta koje pripada vrsti Annona muricata iz reda Magnoliales. Ovo drvo je zimzeleno, cvetno, stablo mu je niskog rasta, širokolisno je i razgranato, a voće koje raste na njemu ima slatkast ukus i vekovima se koristi u narodnoj medicini južnoameričkih Indijanaca.

Annona muricata se može naći u Meksiku, Kolumbiji, Peruu, Venecueli i na Karibima, kao i u nekim od podsaharskih zemalja Afrike. Biljka pripada rodu drveta Annona, isto kao i čerimoja (Annona cherimola), plod koji raste u dolinama Anda i čije tropske arome nude pravo bogatstvo ukusa.

Drvetu Annona muricata prija visoka vlažnost vazduha i područja gde su zime tople, zato što najbolje uspeva na temperaturi iznad 5ºC. Ispod ove cifre, sitne grane se suše, a plodovi gube kvalitet i sočnost.

Za lečenje se mogu iskoristiti kora, listovi, kao i semenke, ali je plod najrasprostranjeniji u prodaji.

Kako izgleda voće graviola i kakvog je ukusa?

Plod ovog drveta, graviola, zelene je boje, a kora je prekrivena bodljicama. Na prvi pogled podseća na mali krastavac oblika kruške. Unutar kore se nalazi kremasti sadržaj čija struktura, žućkaste boje, najviše podseća na bananu ili kokos.

Ukus graviole je opisan kao kombinacija jagode i ananasa sa kiselkastim citrusnim aromama. U središtu unutrašnjosti, u obliku elipse, raspoređene su male crne semenke.

Ukoliko imate priliku da dođete do sveže graviole, prvo je morate oljuštiti, a potom ćete unutrašnjost iseckati i pojesti zasebno ili u kombinaciji sa drugim voćem. Nekome je graviola isuviše kisela (poput grejpfruta) i tada se pribegava ceđenju ili pasiranju i kombinovanju sa jogurtom.

Graviola se termički ne obrađuje, niti se od nje pravi kompot jer se pri izlaganju većim temperaturama gube njena lekovita svojstva.

Pod kojim imenima možete naći ovu sočnu i zdravu voćku?

Na engleskom jeziku je graviola poznata i pod imenom Soursop. Drugi uobičajeni nazivi su zaista raznovrsni i neki od njih ni na koji način ne podsećaju na ime koje je nama poznato: guanabána (španski), corossol (francuski), zuurzak (holandski), anona (portugalski), sirsak (indonežanski), ekitafeeli (ugandski), kowosòl (kreolski), stafeli (svahili), coração de boi (mozambički), guyabano (malajski), graviola (brazilski portugalski).

Distribucija graviole

Meso ploda se, kao što je rečeno, sastoji od jestive beličaste pulpe, vlakana i nesvarljivih crnih semenki. Ova vrsta je jedini plod iz ovog roda biljaka koja je pogodna za obradu i čuvanje. Pulpa se koristi i za pravljenje nektara, smutija, frapea, voćnih sokova, kao i slatkiša, sorbea i aroma za sladoled.

Zbog široko rasprostranjene kultivacije i popularnosti u delovima Latinske Amerike, Kariba, Afrike, jugoistočne Azije i Pacifika, graviola i njeni produkti se konzumiraju širom sveta i to često kroz brendiranu hranu i napitke koji su dostupni u mnogim državama, uključujući Brazil, Meksiko, Kanadu, SAD, Veliku Britaniju, Irsku, Indoneziju, Japan, Maleziju, Singapur i Vijetnam.

loading...

U Meksiku, Kolumbiji, Venecueli i Etiopiji je graviola uobičajeno voće i koristi se kao desert ili kao osvežavajuće piće; u Kolumbiji i Venecueli se cedi i pije kao voćni sok u kombinaciji sa mlekom. Na Kubi se pravi frape od pulpe graviole, mleka i šećerne trske koji je poznat pod imenom čampola. Sladoled i voćna salata od graviole su, takođe, veoma popularni.

U Indoneziji, posebna vrsta slatkiša, pod imenom dodol sirsak, pravi se kuvanjem pulpe graviole i dodavanjem šećera dok se smeša ne stvrdne. Graviola je uobičajeni sastojak za pravljenje svežeg soka koji se prodaje na ulici u ovoj zemlji.

Na Filipinima se zove guyabano i jede se kada potpuno sazri ili se koristi za pravljenje sokova, smutija ili sladoleda.

U Maleziji i Kambodži se ova voćka bere kada sazri i ostavlja u mračnim uglovima prostorija da prezri i tek tada se konzumira.

U Australiji, jedna vrsta voća slična gravioli – Annona reticulata, jede se u obliku pudinga.

Svojstva graviole i kalorijska tablica

Voćka graviola sadrži značajan procenat vitamina C, vitamina B1 i B2. Sastojak anonacin, koji se nalazi u semenkama je neurotoksin povezan sa neurodegenerativnim bolestima.

100 g sveže graviole sadrži sledeće nutrutivne vrednosti.

Energija 276 kJ (66 kcal)
Ugljeni hidrati 16.84 g
Šećeri 13.54 g
Vlakna 3.3 g
Masti 0.3 g
Proteini 1 g
Vitamini  
Tijamin (B1) 0.07 mg
Riboflavin (B2) 0.05 mg
Nijacin (B3) 0.9 mg
Pantotenska kiselina (B5) 0.25 mg
Piridoksin (B6) 0.059 mg
Folna kiselina (B9) 14 µg
Holin (B8) 7.6 mg
Vitamin C 20.6 mg
Minerali  
Kalcijum 14 mg
Gvožđe 0.6 mg
Magnezijum 21 mg
Fosfor 27 mg
Kalijum 278 mg
Natrijum 14 mg
Cink 0.1 mg

Plod graviola još uvek nema primenu u savremenoj medicini. U apotekama se mogu naći suplementi u vidu kapsula koje sadrže aktivne supstance graviole za koje se smatra da deluju preventivno u terapiji karcinoma. Poslednjih godina je pojačan istraživački rad u vezi sa antikancerogenim delovanjem aktivnih sastojaka koji su izolovani iz graviole.

Smatra se da seme, plod, kora, koren i list poseduju biološki aktivne hemijske sastojke poput alkaloida, triterpenoida, flavonoida, acetogenina, masnih i etarskih ulja. Smatra se da su najaktivniji sastojci acetogenini, među kojima se nalaze anomonicin, anomotacin, anonacin, anokalin, anoheksocin i sl.

Ova jedinjenja u in vitro eksperimentima pokazuju citostatički i citotoksični efekat prema ćelijama određenih vrsta karcinoma.

Ostali efekti su spazmolitički, antikonvulzivni, antimikrobni, hipotenzivni, kardiopresorni, hepatoprotektivni i vazodilatatorni.

Kontraindikacije su se prikazale kod trudnica i dojilja, ali i kod osoba sa nestabilnim ili niskim krvnim pritiskom. Takođe, kod osoba koje su obolele od Parkinsonove bolesti i ostalih neuropatskih oboljenja, nije preporučljivo unošenje veće količine ovih sastojaka.

Fantastična blagotvorna dejstva graviole

Graviola je tek od nedavno postala popularna na Zapadu, ali ima dugu istoriju kao biljni lek, odnosno preparat. Ovaj plod je dugo korišćen u tradicionalnoj medicini kao lek koji se bori protiv rahitisa. Listovi, koren i kora, sa druge strane, koristili su se za lečenje dijabetesa. U poslednje vreme, bilo je studija koje ukazuju na prednosti graviole u alternativnom lečenju raka.

Svež plod graviole ili sok od graviole se dugo koristio kao pomoć u snižavanju visoke telesne temperature. Pored toga, konzumiranje ovog voća ublažavalo je dijareju, dizenteriju, pa čak ubijalo parazite i gliste u digestivnom traktu.

Koren graviole je klasifikovan kao odličan antiparazit, što znači da se može koristiti u oslobađanju od vaši koje se nalaze u krznu kućnih ljubimaca ili u kosi čoveka. Na osnovu istraživanja došlo se do otkrića da čaj od graviole pomaže u regulisanju krvnog pritiska i da su pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom, nakon redovnog ispijanja čaja, dolazili do dobrih rezultata.

U planinama Perua, lišće graviole se fermentisalo kako bi se lečila zapaljenja sluzokože ili kako bi se pomagalo u čišćenju nagomilane sluzi i šlajma u nosu, grlu i plućima. U regiji reke Amazon, lokalni stanovnici koriste lišće i koren ove biljke kako bi regulisali nivo šećera u krvi kod pacijenata sa dijabetesom. U zapadnoj Indiji, ljudi prave čaj od listova graviole, pa leče kašalj, prehladu (grip) i astmu.

U poslednjih nekoliko decenija, graviola je bila predmet izučavanja savremenih medicinskih stručnjaka među kojima je značajno mesto zauzeo Nacionalni institut za rak. Počev od 1976. godine, kada je prvi put napravljena studija o gravioli kao mogućem leku protiv kancerogenih ćelija, došlo se do zapanjujućih rezultata. Utvrđeno je da, između ostalog, graviola poseduje sposobnost eliminacije ćelija raka i da je jedan od njenih glavnih sastojaka 10.000 puta snažniji od hemoterapije. Memorijalni centar “Sloan Ketering” za borbu protiv raka iz Njujorka je potvrdio da graviola, naročito njen ekstrakt, ima blagotvorna dejstva i elemente, uključujući antireumatska, antivirusna, antiparazitska i emetična.

Osim navedenih svojstava, gvarioline prednosti uključuju i elemente koje ćemo navesti u redovima koji slede.

Graviola jača imuni sistem

Graviola ima mnogo odličnih sastojaka koji su potrebni da bi vaš imuni sistem ojačao. Ovi sastojci ubijaju slobodne radikale i održavaju vaš imuni sistem na optimalnom nivou, tako da može efikasno obavljati svoje funkcije, među kojima je najvažnija – suzbijanje bolesti.

Graviola reguliše probavu

Graviola je bogata vlaknima, što znači da kada je redovno konzumirate možete očekivati redovno pražnjenje creva. Sa graviolom ne morate brinuti o opstipaciji i hemoroidima.

Graviola podiže energetski nivo

Graviola ima svojstva koja održavaju telo aktivnim i daju energiju, tako da se nećete nikada osećati letargično, ukoliko je redovno konzumirate.

Graviola deluje preventivno na osteoporozu

Ova voćka je bogata kalcijumom i fosforom i doprinosi jačanju kostiju. Ona sprečava bolesti zglobova i kostiju kao što je, npr. osteoporoza.

Prevencija srčanih i nervnih bolesti

Graviola može pomoći u uspostavljanju pravilne cirkulacije i u ubrzavanju metabolizma. Ona sprečava oštećenje nerava i sa njom srce i nervni sistem bolje funkcionišu.

Graviola rešava probleme sa nesanicom

Plod ove biljke sadrži hemijsko jedinjenje pod nazivom triptofan koje deluje opuštajuće i doprinosi relaksiranosti. Uspešno se koristi kao lek protiv nesanice. Poznato je da se može koristiti u aromaterapiji.

Graviola ubija ćelije raka

Iako zvanični podaci još uvek ne potvrđuju ovu tvrdnju, smatra se da graviola efikasno ubija maligne ćelije kod 12 vrsta karcinoma, uključujući rak debelog creva, dojke, prostate, pluća i pankreasa. Jedinjenja unutar graviole pokazuju da su više hiljada puta jača u usporavanju rasta ćelija raka od adriamicina koji se uobičajeno koristi kao hemoterapijski lek. Još jedna pogodnost je ta što, za razliku od hemoterapije, jedinjenja izdvojena iz graviole, selektivno love i ubijaju samo ćelije raka, a ne ugrožavaju zdrave ćelije.

Cena graviole i gde je kupiti

Graviola se u Srbiji teško može naći u svežem stanju. U prodaji su kapsule  koje se pripremaju sa vodom, jogurtom, sokom ili čajem i uzimaju se tri puta dnevno po 1.5 gram. Dnevna doza ne bi smela da iznosi preko pet grama. Pakovanje od 50 g, pod imenom Primed Graviola, iznosi 790 dinara.

GMZ Ervamatin prodaje “Amazonsku graviolu u prahu” gde jedna boca od 150 g iznosi 2490 din. i “Amazonske graviola kapsule” u pakovanju od 60 kapsula koje koštaju 1190 din.

Sponzorisano:

loading...
Loading...

Ostali čitaju i ovo: