Svima je poznata izreka da je jabuka na dan pola zdravlja, što je samo slikovita predstava značaja voća u ljudskoj ishrani. Voće sadrži puno vitamina, vlakana i malo kalorija, a najbolji je instant izvor šećera i energije.
Širom sveta rastu stotine vrsta voća, svojstvenih i raznovrsnih po bogatstvu ukusa, boja, oblika i nutritivnog sastava. Kod nas se rado jedu jabuke, kruške, sočne kajsije, odlične šljive, ukusne i nežne maline, jagode, drugo bobičasto voće i razni drugi plodovi.
Vrste voća koje su za naše krajeve egzotične i neobične uvoze se i nema ih puno. Sigurno vam zvuči sasvim neverovatno da na nekim pijacama preko okeana papaje i ananasi mogu da se kupuju kao jabuke! Neke vrste tropskog voća dobro znamo. Na primer banane, ananas, kivi, pa i mango, kokos i avokado.
Međutim, ima i onih koje retko i u manjim količinama dospevaju u naše prodavnice, a mnoge nismo ni videli uživo. U nastavku govorimo o deset najinteresantnijih vrsta egzotičnog voća koje su veoma dobre za našu ishranu.
TOP 10 NAJBOLJEG EGZOTIČNOG VOĆA
U svetu postoji veliki broj plodova koji se klasifikuju kao tropski ili egzotični. Ta lista broji bar preko 60 neobičnih voćki od kojih za mnoge nismo nikada ni čuli, a daleko na planeti one rastu kao kod nas jabuke.
Predstavljamo deset odabranih ukusnih i hranljivih voćki, kod nas više i manje znanih.
-
Zvezdasto voće, karambola
Karambola ili takozvano zvezdasto voće, Averrhoa carambola, plod je drveta koje raste na Filipinima, u Indoneziji, Maleziji, Indiji, Bangladešu i na Šri Lanki. Popularno je i rašireno po jugoistočnim krajevima Azije, na Južnom Pacifiku i na istoku azijskog kontinenta, a gaji se i u latinskoj Americi, na Karibima i na jugu SAD. Ovo zanimljivo voće odlikuje se prepoznatljivim oblikom; kada se preseče ono izgleda poput petokrake zelene zvezde. Ceo plod je jestiv, uključujući i voštanu koru, a uglavnom se jede svež, mada se koristi i za kuvanje, za pripremu voćnih prerađevina i sokova.
- Ukus karambole je poput mešavine jabuka, krušaka, grožđa i citrusa;
Karambola je odličan izvor vitamina A i C, izuzetnih vitaminskih antioksidanasa. Sadrži dosta pektina i smatra se izvrsnom za snižavanje holesterola, a sadrži i dosta biljnih vlakana, zbog čega je korisna i za podsticanje dobrog varenja. Ima malo kalorija i odlična je poslastica za one koji žele da smršaju.
-
Rambutan
Rambutan je čudno, ‘čupavo’ egzozično voće iz porodice Sapindacae. Smatra se da potiče sa tla Indonezije i Malezije, a drveće rambutana raste na Tajlandu, u Vijetnamu, na Filipinima i u drugim delovima Jugoistočne Azije. Njegov naziv potiče od malajsko-indonežanske reči koja znači ‘dlakav’, što plodovi rambutana duguju svom neobičnom izgledu. Rambutan zri samo dok je na drvetu i prodaje se svež, a koristi sejoš i za pripremu džemova i žele i konzervira se.
- Čupavi, mali crveni ili žuti plodovi rambutana imaju slatko, sočno meso puno sitnih semenki koje se koriste za proizvodnju ulja;
Rambutan je tradicionalni prirodni lek u Malaziji i Indoneziji i koristi se za tretman dijabetesa, hipertenzije i drugih tegoba. Sadrži dosta proteina i ugljenih hidrata i odličan je izvor energije. Dobar je izvor gvožđa, fosfora, vitamina C i bakra. Jedan od glavnih sastojaka je galna kiselina, koja se smatra izuzetno snažnim borcem protiv slobodnih radikala.
-
Langsat, lanzones
Langsat, Lansium domesticum, takođe poznat i kao buahluku ili lanzones je drvo iz porodice mahagonija, koje rađa jestive plodove i potiče iz Jugozapadne Azije. Cvet langsata je obeležje indonežanske provincije Južne Sumatre. Plodovi langsata mogu da budu eliptični, ovalni ili okrugli i liče na male krompire, a rasatu u grozdovima, slično grožđu. Veći plodovi se nazivaju posebnim imenom – duku. Kora lanzonesa je tanka, sa finim žutim dlačicama, a debljina zavisi od varijeteta biljke. Jede se uglavnom svež i od njega se priprema sirup.
- Ukus langsata je poput kombinacije grožđa i grejpfruta, a svaki plod sadrži jednu do tri pljosnate i gorke semenke, dok je beličasto meso veoma sočno, slatkasto kiselo;
Lanzones se koristi na razne načine. Oljuštena kora ploda tera komarce, a kora drveta se koristi kao astringent protiv dijareje i kao melem za lečenje uboda škorpije. Plod ove čudne biljke može da snizi telesnu temperaturu. Lanzones sadrži vitamin A, karoten i dosta riboflavina i tiamina, koji su veoma važni vitamini B skupine. Mešavina semenki u prahu i vode koristi se protiv parazita u crevima.
-
Kraljica voća, mangostin
Legenda kaže da je britanska kraljica Viktorija jednom ponudila nagradu od stotinu funti sterlinga onom ko joj donese sveži mangostin, zbog čega se ovo egzotično voće verovatno naziva ‘kraljicom’. Ljubičasti mangostin potiče sa ostrvlja Sunda i Moluke u Indoneziji. Uglavnom raste u Jugoistočnoj Aziji i južnoameričkim zemljama, kao i u Indiji.
- Unutrašnjost ploda mangostina je veoma aromatična, sočna i oštrog, slatkog ukusa, dok je tamno crvena do ljubičasta kora nejestiva;
Kraljica voča sadrži puno antioksidanasa i smatra se ‘ekspertom’ u tom smislu. U ovom plodu se nalaze katehin, za koji se smatra da je moćniji borac protiv slobodnih radikala od vitamioina C, zatim stilbeni, kinini i veliki broj moćnih polifenola. Sadrži sasvim solidne količine vitamina B grupe. Mangostin sadrži puno vlakana, a malo kalorija, te je odličan saveznik vitke linije. Nema mnogo minerala, ali sadrži izvesne količine kalijuma, bakra, gvožđa, mangana, magnezijuma, cinka i kalcijuma.
-
Čudesno voće, mirakolina
Egzotične bobice biljke Synsepalum dulcificum, sa punim pravom nose naziv mirakolina ili čudesno voće. Kada se jedu, one čine da svo kiselo voće (poput limunova i limete) dobije sladak ukus! Ovo neobično svojstvo bobice duguju mirakulinu, sastojku koji se komercijalno koristi kao zamena za šećer. Biljka potiče iz Zapadne Afrike i tamo je poznata pod brojnim imenima, uključujući nazive asaa, ledidi, taami i agbayun.
- Čudesne bobice imaju malo šećera i blago slatkast ukus, a zahvaljujući mirakulinu, kiselu hranu pretvaraju u slatku;
Čudesno voće je potpuno prirodna i bezopasna zamena za običan šećer i zato je odlično za sve ljude koji moraju da smanje unos šećera, poput dijabetičara, te one koji žele da smršaju i svakoga ko ne želi da unosi veštački šećer. Svojstvo uticaja na druge ukuse čini mirakolinu podobnom za osobe koje imaju metalan ukus u ustima, poput pacijenata na hemoterapiji.
-
Rogata dinja, kivano
Rogati krastavac ili rogata dinja, kivano, neobična je egzotična voćka iz porodice dinja i krastavaca. Cucumis metuliferus je uglavnom poznat kao ‘rogat’ zbog upečatljive bodljikave kore. Kivano potiče sa afričkog kontinenta, a gaji se u Kaliforniji, Misisisipiju, Čileu, Australiji i na Novom Zelandu. Plod je jestiv, ali se često koristi za dekoraciju jela. U Zimbabveu se naziva gaka i jede se kao voćna poslastica, svež, mlad ili sasvim zreo. Negde se jede i kora ploda.
- Ukus rogate dinje je sličan kombinaciji banane, krastavca i limuna, a neki ga porede i sa mešavinom ukusa krastavaca i tikvica;
Kivano takođe sadrži dosta antoioksidanasa, a smatra se posebno dobrim za zdravlje očiju, jer u njemu ima dosta vitamina A. Takođe je dobar i za metabolizam. Ova čudna bodljikava voćka je prirodni saveznik mladosti i vitalnosti i smatra se odličnom preventivom procesa preranog starenja.
-
Zlatne bobice, fizalis
Biljka fizalis, poznata i kao Cape gooseberry, zbog svog interesantnog omotača plodova, te kao zlatne ili Inka bobice, pripada porodici Solnaceae i prirodno uspeva u regijama tople, suptropske klime. Svi varijeteti ove biljke dolaze iz Novog Sveta i većina je nastala u Meksiku, gde je čak 46 sorti proglašeno za endemsku vrstu. Neki od varijeteta fizalis biljke ne rađaju jestive plodove. Najpopularnija jestiva sorta je Physalis peruviana, peruanska jagoda. Plodovi se uglavnom upotrebljavaju poput paradajza, skida im se ljuska i jedu se sveži, te dodaju u salate.
- Tekstura plodova fizalisa podseća na čvrst paradajz, a ukus ovog voća sličan je jagodama i ananasu, blago kiselkast;
Fizalis je veoma zdravo voće, ali neki od varijeteta su svrstani u halucinogene biljke i koriste se u dekorativne svrhe, kao lepe baštenske biljke. Jestive sorte fizalisa su veoma korisne za zdravlje, uključujući sam plod, te stabljike, lišće i koren. Plodovi fizalisa imaju duplo više vitamina C od limuna, a bogati su i vitaminima B grupe i A vitaminom. Ovo egzotično voće se koristi za tretiranje različitih zdravstvenih tegoba. Zlatne bobice su dobre protiv prehlade i laringitisa, koriste se u kontroli dijabetesa, za lečenje bolesti pluća i dobre su za mršavljenje.
-
Brazilsko grožđe, jabutikaba
Uobičajene na brazilskim pijacama, ove tamno ljubičaste do gotovo crne bobice beličaste unutrašnjosti rado se jedu sveže ili se upotrebljavaju za pripremu poslastica i pića, poput soka i vina. U Severnoj Americi su zato popularne koliko i obično grožđe, a zbog brze fermentacije su čest sastojak za pripremu pita i džemova, jakih vina i likera. Pošto su sveže voćke drveta jabuticaba veoma kratkog veka, u sirovim obliku se retko nalaze van regija gde se uzgajaju, uglavnom u jugoistočnom Brazilu.
- Brazilsko grožđe proizvodi karakterističan pucketav zvuk kada se zagrize, ukus voća je sladak i podseća na druge egzotične plodove poput mangostina, guave i ličija;
Ovo egzotično voće je korisno u tretiranju astme, dijareje i dizenterije, a koristi se i za ispiranje zapaljenih krajnika. Plodovi su po lekovitom sastavu najsličniji brusnicama, grožđu i drugim sličnim vrstama. Lekovita svojstva koja se pripisuju ovom egzotičnom voću uključuju antiupalna i antioksidansna svojstva, te se ceni i zbog efekta podmlađivanja.
-
Španska limeta, limonćilo
Španska limeta, Melicoccus bijugatus, poznat i pod brojnim drugim nazivima pripada porodici Sapindaceae i raste u širokom tropskom pojasu, uključujući Južnu i Srednju Ameriku, Meksiko,Puerto Riko, Dominikansku Republiku, Haiti i druge delove Kariba, kao i delove Pacifika i Afrike. Veruje se da je na karipska ostrva ova biljka dospela još pre Kolumbovih otkrića, a u portorikanskoj opštini Pons postoji i godišnji festival posvećen quenepa voću, kako se tamo zove ova egzotična vrsta.
- Mali okruglasti plodovi tvrde kore imaju veoma sladak ukus i jedu se sveži, ali se rado koriste za prelive, deserte i sokove;
Limonćilo je bogat biljnim vlaknima i pozitivno utiče na snižavanje holesterola, te prevenciju zatvora. Sadrži i dosta vitamina A i C, te kalcijuma i fosfora. Ovo egzotično voće je dobro za ugodan i kvalitetan san, zato što sadrži triptofan. Quenepa sadrži dosta fenolnih komponenti, zbog čega je odlična kao prevencija kardiovaskularnih tegoba i moždanog udara, za jačanje imunog sistema, regulaciju krvnog pritiska. Španska limeta pomaže u kontroli dijabetesa, zbog posebnih proteina koji se u njoj nalaze. Semenke ovog ploda su jestive i kuvaju se, peku i melju, te koriste kao zamena za brašno i kao lekoviti preparat.
-
Zmajsko voće, pitaja
Zmajevo voće, Dragon fruit, najpopularnije je u Jugoistočnoj Aziji, ali se danas konzumira širom sveta, najviše u Meksiku i centralnoj i Južnoj Americi. Ovaj živopisni plod veličine grejpfruta može da se jede svež, tako što se presečne na pola i jednostavno upotrebi kašika kako bi se zahvatila njegova fina, sočna pulpa, puna malih tamnih semenki. Pitaja se konzumira sveža, ali se upotrebljava i za pripremu sokova i ledenih napitaka, a često se koristi i kao sastojak za voćne salaate.
- Ukus zmajskog voća je očaravajuće svež, poput mešavine kivija, dinje i kruške;
Pitaja sadrži jako puno fitonutrijenata. Veoma je bogata antioksidansima, uključujući vitamin C, polinezasićene masne kiseline, karoten, proteine i nekoliko važnih vitamina iz B grupe, značajnih za metabolizam ugljenih hidrata u telu.
U ovom atraktivnom plodu ima i kalcijuma, gvožđa i fosfora. Zdravstvene prednosti pitaje se ispoljavaju na puno načina, pre svega u pogledu jačanja imuniteta, bržem zaceljivanju povreda i olakšavanju tegoba vezanih za respiratorne organe.