Pojam povišene temperature najčešće povezujemo sa bolešću i stanjima koja izlaze iz okvira onoga što smatramo u potpunosti zdravim; sam pojam zdravog organizma u većini društava se definiše kao stanje u kome se čovek ‘oseća dobro’, odnosno ‘nije bolestan’.
Plašimo se kontakta sa bakterijama, virusima i drugim mikroorganozmima, te se trudimo da ih suzbijemo na sve moguće načine. Upotrebljavamo lekove, preparate za dezinfekciju, preparate za prevenciju i tako dalje, kao da se konstantno opremamo za svaku sledeću epidemiju gripa.
U starijim kulturama, povišena temperatura se smatrala nečim što je korisno; većina ljudi je znala da nakon što je temperatura dostigla vrhunac i potom opala, nastupa olakšanje.
Sa druge strane, u savremenom društvu se obično nastoji da se temperatura što pre snizi, upotrebom antipiretika i drugih preparata.
Lekovi za spuštanje temperature sadrže ibuprofen i acetaminofen. Ove supstance zaista efikasno i relativno brzo snižavaju temperaturu, ali istovremeno utiču i na imuni sistem. One, zapravo, smiruju organizam, ali tako da time umiruju i usporavaju i normalan rad odbrambenog sistema čovekovog tela.
U takvim uslovima opasni mikroorganizmi mogu lakše da prežive i dovedu do nastanka hroničnog oboljenja. Stanje povišene temperature je deo telesnog mehanizma za odbranu od bolesti; dakle, ona primarno nije negativna pojava, iako je često tako doživljavamo.
Zašto dobijamo temperaturu?
Povišena telesna temperatura pomaže čovekovom organizmu da uništi neprijateljski nastrojene viruse i bakterije koji ga napadaju, a podstiče i regulaciju telesnih metaboličkih i hormonskih funkcija. Zbog toga je nekada preporučljivo namerno izazvati povišenu temperaturu ili groznicu.
Verovatno ste nekada čuli da se temperatura može dobiti kada se konzumira određena hrana ili ste možda i (zlo)upotrebili takvu informaciju.
Popularna školska smicalica o jedenju živog krompira da bi se za 5 minuta dobila temperatura, pa izbegao odlazak na pismeni zadatak, jedan je od večitih mitova vezanih za izazivanje temperature; neki su probali i uspeli, nekima je bilo muka, a neki su preterali i izazvali druge probleme.
Varijacije u telesnoj temperaturi su normalna pojava, ali je važno razumeti zašto do njih dolazi i čemu služe.
Čovekov imuni sistem se ponaša kao mišić; bez izazova koji će ga stimulisati na rad on ne može da ojača. Može se reći da adekvatan otpor sa kojim se imuni sistem suočava može da izazove stanje groznice ili povišene telesne temperature. Taj fenomen je urođeni adaptivni odgovor organizma, koji omogućava imunom sistemu da operiše na višem nivou, ako je to potrebno.
Zašto je povišena temperatura zdrava?
Imuni sistem reaguje na neprijateljsku invaziju mikroorganizama i deluje sa ciljem da otera infekciju i ojača telo.
Mikroorganizmi opstaju samo u određenim temperaturnim uslovima. Naše telo je ‘pametno’; ono razume šta se dešava i od početka vremena je naučeno da se prilagođava situaciji sa ciljem da stvori takvo okruženje koje za štetne infektivne mikroorganizme nije dobro. Kako temperatura tela raste, broj mikroorganizama u telu opada; telo nema nameru da poveća temperaturu do te mere da uništi dobre telesne mikrobe, ali hoće, ukoliko je neophodno.
Kada se telo nalazi pod ekstremno snažnom infekcijom, odbrambeni mehanizam mora da reguliše unutrašnji ekosistem u organizmu, tako što će još više da povisi temperaturu i pobije sve mikrobe.
- Prosečna telesna temperatura za čoveka je oko 36-37 stepeni Celzijusa, a groznicom se smatra svaka temperatura iznad 38 stepeni. Ukoliko temperatura pređe 40 stepeni, dolazi do rizika uništavanja važnih telesnih proteina;
Stanje povišene temperature je najčešće kratkotrajno i nije štetno. Na 38 stepeni većina bakterija više ne može da preživi, a virusi ne mogu da se razmnožavaju i šire infekciju po telu. Dok raste, temperatura aktivira specijalne limfocite koji su zaduženi za borbu protiv štetnih ćelija zaraženih virusima ili kancerogene ćelije. Porast temperature aktivira i neutrofile, koji se bore protiv infektivnih bakterijskih ćelija.
Takođe se povećava i enzimska aktivnost, koja stvara okruženje nepovoljno za opstanak štetnih mikroba.
IZAZIVANJE TEMPERATURE
Zbog svih navedenih razloga, nekada je korisno veštački izazvati povišenu temperaturu, ali u takav postupak se nikako ne treba upuštati pre nego što se dobro informišete.
Posebno se skreće pažnja na izazvanje temperature u kućnim uslovima; uvek je najbolja preporuka da se o tome konsultujete sa lekarom ili drugim stručnim licem. Temperatura se na razne načine može blago povisiti ili izazvati groznica.
Podizanje temperature uz medicinsku asistenciju
O veštačkom podizanju temperature svakako treba razgovarati sa lekarom, a postoje metode i saveti koje on može da predloži. Ukoliko lekar smatra da ne bi trebalo podizati temperaturu, treba se držati tog saveta i ne pokušavati to na svoju ruku.
U savremenim medicinskim krugovima su veoma žive debate o potencijalnim koristima od povišene temperature i neki lekari savetuju da se smanji upotreba lekova koji suzbijaju temperaturu. Najčešće medicinske metode za podizanje temperature su:
- Upotreba saune ili hipertermičke komore;
- Redukcija upotrebe lekova za suzbijanje temperature;
Podizanje temperature kod kuće
Metode za podizanje temperature u kućnim uslovima uključuju pripremu kupke za pregrevanje i fizičku aktivnost na prvom mestu. Takođe, određena hrana može da podigne temperaturu, o čemu govorimo u sledećem pasusu.
Topla kupka – Primena vrele kupke je vekovima stara tehnika za dobijanje temperature; ova jednostvana metoda deluje tako što stimuliše urođeni telesni imunološki odgovor. Postoje i centri za takozvanu Schlenz kupku, ali ju je jednostavno primeniti i u svom domu. Evo kako se to radi.
- Napunite kadu vrućom vodom, održavajući temperaturu vode između 36 i 37 stepeni. Čitavo telo treba da bude pod vodom, osim nosa i usta. Tokom procesa, trebalo bi održavati istu temperaturu vode i ne dozvoliti da se spusti dodavanjem vruće vode; na taj način temperaturu vode podići do 38 stepeni. U tim uslovima treba provesti oko pola sata;
Vežbanje – Intenzivna fizička aktivnost povećava telesnu temperaturu, ali sa time treba biti veoma pažljiv. Veoma naporna aktivnost, posebno ukoliko je i okruženje toplo, mogu dovesti do problema sa pregrevanjem, do grčeva i totalne iscrpljenosti. Mnogi profesionalni sportisti nose i posebnu vrstu odeće koja zadržava toplotu i upotrebljavaju saune; povišena temperatura aktivira telsni odgovor i jača organizam. Ukoliko vežbate, morate da budete obazrivi. Ukoliko osetite vrtoglavicu, mučninu, preskakanje srca ili probleme sa vidom, momentalno prekinite aktivnost i ohladite telo. Unošenje dovoljno tečnosti je apsolutni imperativ.
Podizanje temperature uz pomoć hrane
Određene namirnice zaista podižu telesnu temperaturu, a čuveni krompir nije na toj top listi. Mehanizam po kojem namirnice izazivaju rast temperature zasniva se na sagorevanju kalorija; neke namirnice dodatno podstiču ovaj proces, zbog kompozicije i supstanci koje sadrže. Evo koje su to namirnice.
Smeđi pirinač – Smeđi prinač i druge intergalne žitarice su kompleksni ugljeni hidrati, koji zahtevaju od digestivnog sistema veći napor za sagorevanje, pri čemu se stvara i više toplote;
Sladoled – Po jedna porcija sladoleda svakog dana u nekoliko nedelja postepeno može dovesti do povišene temperature, jer se telo bori protiv hlađenja. Masnoće koje sladoled sadrži se posebno slabo kreću kroz digestivni sistem, zbog čega se on više angažuje;
Ljuta papričica – Kapsaicin iz ljutih paprika je sastojak koji je odgovoran za osetni doživljaj ljutine i vreline kada ih konzumiramo, a varenje tog sastojka utiče na telesnu temperaturu;
Kokosovo ulje – Kokosovo ulje je poznato po efektu ubrzavanja metabolizma i podsticanja mršavljenja, a usled takvih karakteristika deluje i kao prirodni dizač temperature;
Đumbir – Konzumacija svežeg đumbirovog korena intenzivno podstiče proces varenja, te uz to povećava i telesnu temperaturu;
