Miokarditis je oboljenje koje podrazumeva zapaljenje srčanog mišića, miokardiuma. Takvo stanje uzrokuje degeneraciju srčanog mišića i odumiranje ćelija tkiva tog mišića. Do tog oboljenja može doći usled različitih razloga ili kompleksa faktora, te može da varira u svojoj ozbiljnosti.
Miokarditis može da se ispolji u sasvima blagom obliku, koji se može prepoznati i tretirati na vreme i uspešno, ali i u progresivnoj varijanti, kada može imati i fatalan ishod.
Ovo oboljenje treba razlikovati od perikarditisa, jer se ne radi o istom obliku inflamacije, ali su oba stanja vezana za zdravlje srca.
- Miokarditis treba razlikovati od perikarditisa, zapaljenske bolesti koja zahvata omotač koji okružuje srce i ne uključuje sam srčani mišić. Nije redak slučaj da se kod jednog pacijenta oba zapaljenja jave istovremeno;
Miokarditis varira i u svojoj prirodi, te postoji više tipova bolesti, što je uslovljeno mogućim štetnim agensima koji mogu da pokrenu oboljenje i aktiviraju upalu.
Glavni oblici miokarditisa uključuju virusni, bakterijski, fungalni, parazitski, limfocitički, eozinofilički, autoimuni, idiopatski, fulminantan, akutni i hronični. Ukratko izlažemo pregled tipova miokarditisa i njihovih glavnih okidača.
- Virusni, izazvan koksaki B virusom, enterovirusom, adenovirusom, influencom i drugim;
- Bakterijski, izazvan infekcijom streptokoka, meningokoka, klostridijom, bakterijom Corynebacterium, mikobakterijama i drugim;
- Fungalni i parazitiski, izazvan kandidom, aspergilozom, kriptokokama, krvnim metiljima, filarijazom, malarijom, toksoplazmom i drugim;
- Limfocitički, kada limfociti prodru u srčani mišić;
- Eozinofilički, kada eozinofili prodru u srčani mišić;
- Autoimuni, kada zapaljenje uzrokuju autoimune bolesti poput lupusa;
- Fulminantan, kada munjeviti zapaljenski proces vodi akutnom i ozbiljnom otkazivanju srca;
- Idiopatski, kada do zapaljenja srčanog mišića dođe iz nepoznatog razloga;
- Akutni, kada simptomi nastupaju iznenada i povlače se za oko nedelju do dve dana;
- Hronični, kada postepeno napredovanje simptoma traje duže od dve nedelje;
UZROCI MIOKARDITISA
Kao što smo rekli, miokarditis je oboljenje koje može da nastane iz više razloga, tako da su i uzroci i okidači ove bolesti raznovrsni i brojni. Naveli smo koji su mogući oblici ovog zapaljenja.
Najčešći uzrok miokarditisa je virusna infekcija, ali postoje i drugi mogući uzročnici. Od velikog značaja za dalji tretman je utvrđivanje primarnog okidača bolesti, budući da lečenje zavisi upravo od stanja koje leži u pozadini zapaljenja.
Čest je slučaj da se razlozi za nastanak bolesti kod pojedinaca ne mogu identifikovati, ali su na raspolaganju brojni potencijalne mogućnosti za utvrđivanje. Ovo su mogući uzroci miokardiotisa.
Virusi – Veliki broj virusnih infekcija može da se poveže sa nastankom miokarditisa kod nekih pacijenata. Najčešći oblici virusnih infekcija koji napadaju srčani mišić obuhvataju koksaki B virus, koji se ispoljava simptomima koji nalikuju na blagi oblik gripa, zatim viruse koji izazivaju običnu prehladu, adenovirusi. Sa miokarditisom se može povezati i parvovirus B19, koji izaziva osip koji se naziva peta bolest, kao i herpes simpleks virus. Osim ovih, infekcije gastrointestinalnog trakta (ehovirusi), mononukleoza (Epštajn-Bar virus) i rubeola takođe mogu da budu potencijalni izazivači miokarditisa. Upala srčanog mišića je stanje koje se češće može sresti kod pacijenata koji su pozitivni na HIV, virus koji izaziva opasnu bolest sidu.
Bakterije – Različite vrste bakterija mogu da izazovu miokarditis, a glavni uzročnici su neke koje smo već pomenuli, kao i stafilokoke, bakterije koje izazivaju difteriju i bakterije odgovorne za nastanak lajmske bolesti.
Paraziti – Paraziti koji mogu da izazovu zapaljenje srčanog mišića uključuju Trypanosoma cruzi i toksoplazmu, uključujući neke koje prenose insekti i koji mogu da izazovu stanje poznato kao Šagasova bolest. Ovo oboljenje je zastupljenije u Centralnoji Srednjoj Americi više nego na severu američkog kontinenta i u drugim delovima sveta, zbog specifičnog okruženja tih krajeva, ali se zato može javiti kod putnika i doseljenika iz tih delova sveta.
Gljivice – Neke gljivične infekcije, poput kandide i raznih plesni, te drugih oblika gljivica mogu da uzrokuju miokarditis u pojedinim slučajevima.
Drugi razlozi – Pored pomenutih razloga, uzročnici za nastanak miokarditisa mogu da budu neki lekovi ili ilegalne droge koji izazivaju alergijsku reakciju ili trovanje. Lista uključuje antibiotike, poput penicilina, lekove protiv napada, te nelegalne droge kao što je kokain. Izloženost hemikalijama ili radijaciji takođe se može povezati sa nastankom zapaljenja srčanog mišića; na prvom mestu je izlaganje karbon monoksidu. Neke bolesti, kao što su lupus, Vegenerova granulomatoza, arteritis velikih ćelija i Takajasuov arteritis mogu da izazovu ovo zapaljenje.
Komplikacije i posledice
Miokarditis može da ima blaže i ozbiljnije varijacije. Kada je upala srčanog mišića u ozbiljnom, opasnom obliku, ova bolest može bespovratno da ošteti srčani mišić. Posledice i komplikacije do kojih teži oblik miokarditisa može da dovede su sledeće.
Otkazivanje srca – Ukoliko se miokarditis ne leči, ovo oboljenje može da dovede do oštećenja srčanog mišića i to do tačke u kojoj srce više nije sposobno da efektivno pumpa krv, što konačno dovodi do otkazivanja samog organa. U drastičnim slučajevima, otkazivanje srca povezano sa miokarditisom zahteva ugrađivanje ventrikularne pomoćne naprave ili transplantaciju srca.
Srčani ili moždani udar – Kada je srčani mišić oštećen ili povređen i ne može normalno da pumpa krv, krv koja se nakuplja u srcu dovodi do formacije ugrušaka. Ako takvi ugrušci krvi zakrče neku od arterija srca, može doći do srčanog udara. Ako se ugrušak krvi iz srca premesti u arteriju koja vodi do mozga, pre nego što se stabilizuje na jednom mestu, to može da izazove moždani udar.
Aritmija – Nepravilni srčani ritam, aritmija, može da nastane kao posledica oštećenja srčanog mišića i njegovog neefikasnog rada.
Iznenadna smrt – Nažalost, miokarditis može da ima fatalan ishod. Ako je srčani mišić oštećen u tolikoj meri da izazove ozbiljne aritmije, može da dođe do iznenadnog prestanka rada srca; takvo stanje se naziva iznenadni srčani zastoj, sudden cardiac arrest. Ako se kod takvog stanja ne preduzme hitna intervencija, može da nastupi iznenadna srčana smrt.
SIMPTOMI MIOKARDITISA
U blažim oblicima oboljenja, miokarditis ne mora da se ispolji nikakvim vidljivim simptomima. Moguće je da se osoba oseća bolesno i da ima klasične opšte znake neke virusne infekcije i da nikada ne prepozna da boluje od miokarditisa.
U težim slučajevima miokarditisa simptomi mogu da variraju, najviše u zavisnosti od toga šta izaziva bolest. Uobičajeni simptomi miokarditisa kod odraslih pacijenata uključuju sledeće.
- Bol u grudima;
- Ubrzan ili abnormalan srčani ritam, aritmije;
- Kratak dah, u mirnom stanju ili tokom fizičke aktivnosti;
- Zadržavanje tečnosti, praćeno oticanjem nogu, stopala i članaka;
- Osećaj zamora i iscrpljenosti;
- Uobičajeni znaci virusne infekcije, poput glavobolje, bolova u telu, bolova u zglobovima, povišene telesne temperature, bolnog grla i dijareje;
Deca takođe mogu da obole od miokarditisa i kod njih se simptomi tek neznatno razlikuju od slučaja odraslih obolelih osoba. Najčešći simptomi miokarditisa kod dece su sledeći.
- Groznica;
- Nesvestica;
- Teškoće vezane za disanje;
- Ubrzano disanje;
- Ubrzan ili abnormalan srčani ritam, aritmije;
Kada se obratiti lekaru? Savetuje se da potrži lekarska pomoć u slučaju da osoba oseća bilo koji ili više navedenih simptoma bolesti. Posebno se naglašava potreba za reagovanjem u slučaju da je prisutan bol u grudima ili je dah kratak i plitak.
U slučaju da je osoba imala infekciju, treba da bude svesna simptoma bolesti i da obavesti lekara ukoliko se oni jave. U slučaju da su prisutni veoma intenzivni simptomi, savetuje se pozivanje hitne pomoći ili odlazak u hitnu pomoć.
Dijagnostika miokarditisa
Prisustvo miokarditisa se preliminarno dijagnostifikuje kada se detektuju mogući znaci iritacije srčanog mišića prilikom fizičkog pregleda i pregleda istorije bolesti osobe. Nalazi krvi mogu da pokažu da su enzimi srčanog mišića povišeni.
Pregled EKG aparatom takođe može da uputi na postojanje nekog oštećenja i da dokumentuje nepravilnosti srčanog ritma. Nuklearni sken srca pokazuje koji delovi srčanog mišića ne izgledaju kako treba. Drugi testovi koji se osim pomenutih izvode i pomažu u postavljanju dijagnoze miokarditisa uključuju X zrake, kojima se utvrđuju oblik i veličina srca, MRI sken i ehokardiogram. U nekim situacijama se može obaviti kateterizacija zajedno sa biopsijom srčanog mišića kako bi se definitivno utvrdilo šta je primarni uzrok za razvoj miokarditisa kod pacijenta.
Najčešće pacijenti prvo odlaze lekaru opšte prakse, ako imaju neke blaže simptome ili u službu za hitne slučajeve, ukoliko su simptomi izraženi. Nakon prve intervencije, pacijent će biti upućen na dalje preglede kod lica sručnog za probleme vezane za samo srce, odnosno kardiologa, a nekada kod lekara koji je stručno osposobljen za lečenje infektivnih bolesti.
Slede informacije o tome kako da se pripremite za pregled, da bi postavljanje dijagnoze bilo efikasno i da bi se sproveo odgovarajuć tretman.
Kako se pripremiti za pregled?
Pre nego što posetite lekara, obavezno zabeležite sve simptome koji se javljaju, uključujući i one koji deluju kao da nemaju veze sa bolešću na koju sumnjate.
Takođe je važno da se setite ili zabeležite informacije o ključnim ličnim podacima, poput nedavno preležane bolesti, simptoma koji su je pratili i njenog trajanja, te bolesti ili stanja od kojih ste obolevali u bliskoj prošlosti.
Ukoliko ste u poslednje vreme putovali, obavestite lekara o tome kada i gde ste išli. Napravite listu svih lekova, uključujući i vitamine i druge suplemente koje uzimate ili ste nedavno uzimali, kao i njihove doze. Pored toga, možete napraviti i listu pitanja koja biste mogli postaviti lekaru.
- Šta najverovatnije uzrokuje date simptome i postoji li neki drugi razlog za njih (osim bolesti na koju se sumnja)?
- Kakve testove i analize treba obaviti i da li oni zahtevaju posebnu pripremu?
- Kako se tretira i leči miokarditis?
- Kakve su nuspojave određenog tretmana bolesti?
- Postoje li neke alternative primarnom predloženom pristupu?
- Postoje li neke komplikacije o kojima treba razmišljati?
- Da li treba napraviti promene u životnim navikama (fizička aktivnost, ishrana itd.)?
Pored ovih pitanja uvek je dobro razrešiti sve eventualne nedoumice, te obavezno pitajte bilo šta što vam možda nije sasvim jasno, bilo da se tiče same bolesti i/ili tretmana koji vam je predložen ili za koji ste čuli. Lekar će pacijantu takođe postaviti niz pitanja, kako bi mogao sa sigurnošću da utvrdi o čemu se radi. Ukoliko se sumnja na miokarditis, lekar će vas detaljno ispitati o simptomima koje imate i aktivnostima koje na njih utiču.
LEČENJE MIOKARDITISA
Jedno od pitanja koje pacijenti postavljaju jeste koliko traje miokarditis, odnosno koliko traje lečenje ove bolesti. Često se miokarditis može povući sam, bez ikakvog tretmana i da oporavak bude potpun. U nekim slučajevima lečenje primarnog uzroka, poput, na primer, bakterijske infekcije, dovodi do efikasnog izlečenja (recimo, kada se takva infekcija leči antibioticima). To znači da utvrđivanje primarnog uzroka miokarditisa igra izuzetno važnu ulogu u pogledu određivanja optimalnog rešenja za lečenje ove bolesti.
U blažim oblicima bolesti, lekar može savetovati pacijentu da se odmara i da mu eventualno prepiše neki lek protiv infekcije koja izaziva oboljenje.
Međutim, kod pacijenata koji boluju od težeg oblika miokarditisa, biće potrebna upotreba specifičnih lekova ili hospitalizacija, u zaista ozbiljnim situacijama. Lekovi koji se koriste za tretiranje preopterećenog srca i/ili edema često se koriste i kao lekovi za tretiranje simptoma miokarditisa.
Neki oblici virusnog miokarditisa, poput eozinofiličnoog i miokarditisa velikih ćelija, dobro odgovaraju na lečenje kortikosteroidima ili drugim lekovima koji zaustavljaju odgovor imunog sistema. Slučajevi kod kojih su prisutna hronična oboljenja se leče fokusiranjem na sam uzrok u pozadini miokarditisa.
Koliko traje miokarditis?
Trajanje miokarditisa zavisi od toga šta je primarni uzročnik bolesti i kakvo je opšte zdravstveno stanje pacijenta. Na primer, kod prosečno zdrave odrasle osobe koja oboli od virusnog miokarditisa, bez komplikacija, simptomi se povlače za par nedelja.
U drugim slučajevima može biti potrebno više meseci da se srce potpuno oporavi. U slučaju težeg oblika, oštećenje srčanog mišića ostaje i nakon što je miokarditis izlečen.