Mozak, kao najbitniji čovekov organ, smešten je u lobanji, a okružen je tvrdom, mekom i pupčastom moždanom opnom. Moždana masa odraslog čoveka može da teži do 1.3 kilograma, medjutim, težina mase mozga nije nužno jednaka intelektu osobe.
Zapravo, od prvog trenutka kada naš mozak počne da se razvija u majčinoj materici, pravilnom ili nepravilnom ishranom i načinom života majke, naš mozak se više ili manje razvija. To bi značilo da je odgovornost majke tokom trudnoće velika, i da je nužno da poštuje odredjene “propise” kako bi se plod razvio na pravi način.
Razvoj mozga, pa i celog organizma, kasnije uveliko zavisi i od genetike. Mada, to takodje nije nužno tako, već mi naš mozak možemo da razvijamo i vežbamo, tako da postanemo veoma inteligentni, skoncentrisani i spretni.
Ukoliko odredjena osoba poseduje neku veštinu, na primer, odlično pamti brojeve, lica ili imena, vremenom može da usavrši taj talenat redovnom vežbom, i tako postane “super čovek”. Medjutim, ukoliko zapostavi urodjeni talenat, odnosno ne trenira svoj mozak, ta sposobost može da opadne.
Sa druge strane, ukoliko osoba nema predispozicije za odredjeni talenat, uz trening uma može da postigne veoma dobre rezultate.
Dakle, kao što možemo da zaključimo, i naš um, odnosno mozak, može da se trenira, baš kao i svi drugi mišići. Redovnim čitanjem, izučavanjem i vežbama, možemo da postignemo daleko bolje pamćenje i koncentraciju.
Pored toga, pravilna i izbalansirana ishrana može učiniti čudo, jer putem hrane u naše telo unosimo ono što mu je potrebno za rast i razvoj, a kako je mozak deo tela, jasno je da hranom možemo pospešiti njegov rad. U nastavku teksta pročitajte koja je hrana idealna za razvoj moždanih funkcija:
Integralne žitarice
Na prvo mesto stavljamo integralne žitarice, jer su one zaista nužne kada je u pitanju ubrzavanje rada moždanih ćelija. Zbog čega je to tako? Odgovor leži u tome da je za normalan rad mozga nužan oslobodjen krvotok.
Tačnije rečeno, onda kada smo oslobodjeni masnoća (holesterola), naše arterije nisu začepljene, pa tako krv slobodno kruži organizmom i sve organe snabdeva kiseonikom. Dobra cirkulacija je takodje od presudnog značaja za rad mozga, pa je tako oslobodjen krvotok veoma bitan. Onda kada krvo redovno dolazi do mozga, njegov rad je daleko bolji, nego kada se stvara pritisak i kada nije snabdeven krvlju.
Zbog sve lošije ishrane, danas mnoge osobe doživljavaju moždane udare, upravo iz razloga jer im je krvotok začepljen. Onda kada jedemo masnu i preradjenu hranu, holesterol je lepi za arterije i ne dozvoljava krvi da slobodno prolazi. Tako se usporava čitav proces organizma, i svaki organ slabi.
Prvi na udaru jeste mozak, od kojeg i dolaze sve funkcije organizma. S toga, ukoliko želite da poboljšate kvalitet rada vašeg mozga, obavezno u ishranu uvedite integralne žitarice. Osim što oslobadjaju krvotok i poboljšavaju cirkulaciju, one su bogate vitaminom K, odnosno vitaminom koji pokreće naše nervne ćelije, te pospešuje bolju koncentraciju.
Zeleno povrće
Pravi dar od Boga, zeleno povrće snažno utiče na naš najvažniji organ. Bilo da odaberete kelj, prokelj, zelje, spanać, peršun, zelenu salatu ili kupus, nećete pogrešiti, a najbolja je kombinacija svega. Zeleno povrće bi trebalo da bude glavno na trpezi u svakom domu, jer pomaže razvoj organizma. Kako kod mladjih, tako i kod starijih osoba.
Kada je u pitanju mozak, zeleno lisnato povrće trebalo bi da jedemo iz razloga što je bogato vitaminom K, tako da dovodi u balans koagulaciju krvi, zatim sprečava širenje slobodnih radikala u mozgu. Takodje, zeleno lisnato povrće podstiče dobro pamćenje, odnosno koncentraciju, što je zapravo samo produkt zdravog mozga.
Orašasti plovodi i semenke
Kada kažemo orašasti plodovi, mislimo na koštunjavamo voće, odnosno: badem, kikiriki, lešnik, indijski i brazilski orah, običan orah… Dok, kada kažemo semenke, ne mislimo samo na obične, već i na: suncokret, lan, susam, čia…
Dakle, svi ti slasni plodovi su veoma pogodni za razvoj našeg mozga. Osim toga, svi njihovi proizvodi, odnosno puter od kikirikija i ostalih oraha i semenki, itekako su poželjni.
E, ono što njih čini dobrom hranom za mozak jeste posedovanje vitamina E, koji je zadužen za poboljšanje pamćenja i brzo logičko razmišljanje. Kako, pitanje je sada.. A dogovor je vrlo jednostavan. Vitamin E čuva naš kardiovaskularni sistem, o kojem smo govorili u prvom primeru dobre hrane za mozak. Onda kada je naš krvotok zdrav, zdrav je i mozak, jer je snabdevanje mozga krvlju najbitnije od svega.
Vitamin E je jak antioksidans, tako da čuva naš organizam od slobodnih radikala, odnosno toksina koji začepljuju naš organizam i stvaraju bolesti. Redovna upotreba vitamina E pomoći će vašem organizmu da što duže bude oslobodjen i zdrav. Onda kada je organizam oslobodjen, oslobodjen je i mozak, i obrnuto, jer je u organizmu sve povezano.
Konzumiranjem orašastih plodova očistićete organizam od toksina, a samim tim će vaš mozak brže i bolje raditi.
Sada, pogledajte sliku oraha, na šta vas podseća? To verovatno nije slučajnost.
Riba
Najzdravije meso koje možete pojesti jeste riba, a sve nam se čini da se retko nalazi na trpezi prosečne domaćice. To je ogromna mana, jer riba pre svega nije skupa i svako može da je priušti 2-3 puta nedeljno. Male količine su dovoljne kako biste organizam snabdeli onim što mu je potrebno.
Gotovo sve vrste ribe, a naročito losos, pastrmka i haringa, odlična su hrana za mozak. Sardine i tuna, takodje su veoma poželjne, a jeftinija su varijanta pa ih zaista svako može prišutiti.
Ono što je ključno kada je ishrana ribom u pitanju, jeste to da je riba bogata omega 3 masnim kiselinama. Ne znamo da li ste do sada čuli za njih, a verovatno jeste, svakako ćemo napomenuti da je naš mozak sačinjem od čak 25% tih masnoća (DHA). Sada je verovatno još jasnije zašto bi omega 3 masne kiseline trebalo da budu nužne u našoj ishrani.
Dakle, redovna upotreba ribe u ishrani pomoći će vam da unapredite vaš mozak, odnosno poboljšate koncentraciju i pamćenje, i da budete prisutni i svesni tokom dnevnih radnji.
Ukoliko niste ljubitelj ribe, i na neki način vam se gadi, možete nabaviti tablete omega 3, mada mi svakako preporučujemo ribu. Onda kada se dobro spremi, sa dosta začina i povrća, ukus može da se ublaži a efekat da ostane isti, ili čak bolji.
Hladno cedjena ulja
Od kojih je na prvom mestu maslinovo, zatim kokosovo, susamovo…ma, sva hladno cedjena ulja su idealna hrana za mozak. Razlog je isti kao i u prethodna dva primera, jer ulja takodje poseduju zdrave masne kiseline i vitamin E koji su od nužnog značaja za normalan rad mozga.
Ulja koristite tokom prženja, za pravljenja salata a možete ih mazati i na kožu, kroz koju dopiru do unutrašnjosti i hrane naš organizam.
Citrusno voće
Limun, nar, pomorandže, grejpfrut, mandarine i nar takodje, odlična su hrana za mozak. Dobro je poznato da je citrusno voće najbolji antioksidant, pa je tako veoma poželjno. Naše telo će osloboditi od toksina i neželjenih masnoća, i na taj način će sačuvati zdrav kardiovaskularni sistem.
Ukoliko tekst čitate od početka, primetili ste da smo već par puta pomenuli da je zdravlje kardiovaskularnog sistema veoma važno, jer direktno utiče na zdravlje nervnog sistema. Preporučujemo da svako jutro na prazan želudac popijete cedjeni miks svežih citrusa, limunadu ili po želji, i tako alkalizujete vaš organizam, što će vas odbraniti od slobodnih radikala.
Oni najviše napadaju nervne ćelije, pa je korišćenje citrusa veoma bitno, kako biste sačuvali nervni sistem.
Borovnice i ribizle
Ove dve ukusne i zanimljive voćke, u sebi sadrže važne fitonutrijente koji pomažu da bolje pamtimo, a takodje smanjuju šanse za pojavu demencije ili Alchajmerove bolesti.
Naučno je dokazano da osobe koje redovno konzumiraju borovnice ima bolju koncentraciju i veoma dobro pamćenje, a takodje su im motoričke sposobnosti na zavidnom nivou. Isto važi i za osobe koje redovno jedu ribizle.
Ukusne su, zanimljivog izgleda, tako da ih gotovo svi mogu pojesti bez problema. Uvek ih možete ubaciti u neki šejk ili zdravu poslasticu, i tako sa lakoćom pojesti i popiti.
Mahunarke
Verovali ili ne, i mahunarke su odlična hrana za naš mozak. Bogate su raznim mineralima, kao i vlaknima, pa našem telu pružaju konstantnu energiju. To je odlično, jer mozak traži stalan priliv energije, kako bi mogao da bude budan i koncentrisan.
Slobodno jedite pasulj, grašak, sočivo ili soju, i to do tri puta nedeljno. Uz kombinaciju sa ostalom navedenom hranom, daće odlične rezultate.
Paradajz
Još jedno povrće koje pozitivno utiče na rad mozga jeste paradajz, a najbolje ga je jesti u vidu salate. Likopen, odnosno pigment koji paradajzu daje crvenu boju, takodje je snažan antioksidant, pa kao takav čuva moždane ćelije.
Preporučujemo da jedete domaći paradajz, za najbolje rezultate, jer oni veštački gajeni možda nisu baš idealan izbor. Kao i uvek, preporučujemo samo sveže, organski uzgajanu hranu, jer je ona najbolji izvor svih nutrijenata potrebnih za pravilan rad nervnog sistema.
Čaj
Čajeve pijemo uglavnom leti, i to je greška, jer čaj možete piti baš kao i vodu. Pored vode i limunade, zdrav čaj napravljen od osušenih organski uzgajanih biljki, ima veoma pozitivno dejstvo. Napravite veću količinu čaja pa tokom dana pijte, hladan ili topao svejedno.
Čaj kombinujte sa vodom i limunadom za najbolje rezultate. Pijte dnevno do 3 litara tečnosti, i za kratko vreme osetićete da imate dosta više energije i da je vaš mozak budan i spretan. Razlog tome je što je veći deo našeg organizma sastavljen od vode (tečnosti), pa mu je tako ona potrebna za normalan rad.
Crna čokolada
Za kraj ide ono najsladje! Crna čokolada je, verovali ili ne, takodje je jedan od snažnijih antioksidanata. Zdrava crna čokolada koju možete nabaviti u prodavnicama zdrave hrane, može postati vaša omiljena poslastica.
Sadrži kofein koji vas čini koncentrisanim, a takodje podstiče endorfin, odnosno hormon sreće, pa vas kockica crne čokolade može učiniti i bolje raspoloženim.
Umesto običnih nezdravih slatkiša, redovno jedite crnu čokoladu (ne više od 1-2 reda dnevno) i to će vas učiniti pametnijm, raspoloženijim, i svakako zdravijim.
Zaključak…bi bio, da zdravom ishranom i redovnim treningom uma, možete postići neverovatne rezultate. Bilo da želite da povećate koncentraciju i pamćenje jer to zahteva vaš posao ili hobi, ili želite da budete spretni tokom svakodnevnih aktivnosti, u svoju ishranu uvedite navedene namirnice.
Takodje, puno čitajte, vežbajte i odmarajte, jer je to takodje od ključnog značaja. Što više informacija prima, vaš mozak je sve zdraviji, a odmor služi da mozak organizuje i posloži sve te informacije, što jelte poboljšava pamćenje.
Barem jednom dnevno uzmite vaših pet minuta vremena i lezite na krevet, opustite se i pokušajte da ne razmišljate ni o čemu. Prošetajte u prirodi ili sedite pored nekog izvora vode. To će vam vratiti energiju i bićete daleko raspoloženiji!
